“Proročanstvo o papama” napisano je u obliku popisa 112 kratkih latinskih fraza za koje se tvrdi da predstavljaju svakog papu. Tako prva fraza glasi “Ex castro Tiberis”, što znači “Iz zamka na Tibru”, a odnosi se na papu Celestina II. koji je rođen u gradiću Città di Castello na reci Tibar.
Druga glasi “Inimicus expulsus” to znači “Proterani neprijatelj”, a odnosi se na papu Lucija II. čije je svetovno prezime Caccianemici a to na italijanskom doslovno znači “lovac neprijatelja”.
Treća glasi “Ex magnitudine motis”, tj. “S velike planine”, a ukazuje na sledećeg u nizu poglavara Katoličke crkve, papu Eugena III., za kog se od 16. veka navodi da je rođen u italijanskoj porodici Montemagno, što doslovno znači “Velika planina”.
Naročito je zanimljiv popis poslednjih pet fraza.
Papa Pavle VI., koji je vladao od 1963. do 1978., opisan je kao “Flos florum”, tj. “Cvet cvetova”, a to bi moglo da ukaže na činjenicu da se na njegovom ličnom grbu nalaze tri ljiljana. Njegov naslednik, papa Ivan Pavle I., označen je frazom “De medietate Lunae”, tj. “(Od) pola meseca” ili “(Od) polumeseca”. On je, naime, izabran 26. avgusta 1978., na dan posle Mesečeve zadnje četvrti, kada se na nebu zaista vidi polumesec.
Njegov naslednik bio je papa Benedikt XVI., a s njime celo proročanstvo postaje zamršenije. Naime, fraza “Gloria olivae”, što znači “Slava masline”, ne može se tek tako dovesti u vezu s njim. Neki smatraju da se to odnosi na Olivetanski red koji je zapravo ogranak Benediktinskog reda koji je 529. zasnovao sv. Benedikt iz Nursije po kojem je Jozef Ratcinger uzeo papsko ime. Doduše, postoje i druga, jednako neuverljiva, tumačenja.
I tako smo došli do zadnjeg u nizu prorokovanih papa. Njegova je fraza najduža i glasi ovako: “In persecutione extrema S.R.E. sedebit Petrus Romanus, qui pascet oues in multis tribulationibus: quibus transactis ciuitas septicollis diruetur, & Iudex tremêdus iudicabit populum suum. Finis”.
To znači: “Usred golemog progona, na prestolje Svete rimske Crkve sesće Petar Rimljanin koji će napasati svoje stado tokom mnogih stradanja, nakon čega će grad sedam brda biti uništen, a strašni Sudija sudiće svome narodu. Kraj”.
Rešenje zagonetke
Sve je to teško dovesti u vezu s aktuelnim papom Franjom, ali američki pisac i radio voditelj Tomas Horn uveren je da je rešio zagonetku. On i njegov pokojni kolega Kris Putnam 2012. objavili su knjigu “Petrus Romanus: Zadnji papa je ovde”, koja i danas zaokuplja velik interes javnosti.
Za vreme poslednje konklave, neki su pobornici Malahijinog proročanstva najavljivali da će za papu biti izabran kardinal iz Gane Peter Turkson. On je naime crnac, njegovo je ime Petar, studirao je u Rimu, a u Gani ga zovu upravo “Petar Rimljanin”. Ali, to se nije dogodilo.
Ipak, Jorge Mario Bergoglio papsko je ime uzeo po sv. Franji Asiškom čiji se otac zvao Pietro, dakle, Petar. “To je nešto što svakako treba uzeti u obzir”, ističe Horn i zaključuje kako bi to mogla da biti odrednica koja upućuje na to da je papa Franja zaista zadnji prorečeni papa.
“Tokom naše istrage proročanstva o papama, otkrili smo knjigu koja je napisana 1951. godine. Napisao ju je katolički učenjak koji je verovao u Malahijino proročanstvo i činio svakakve mistične proračune”, naveo je Horn za britanske medije.
“Računajući sve te matematičke jednačine, odredio je da prosečni pontifikat traje 11 godina. Smatrao je da autentični deo proročanstva počinje 1572., što znači da je od tog trenutka na popisu ostalo 40 papa. Prema tome, 40 puta 11 puta iznosi 440 godina. 1572 plus 440 daje 2012. Učinio je to na pet ili šest različitih načina i došao do istog datuma – aprila 2012. Po tome poslednji papa, Petrus Romanus je trebalo da stigne u aprilu 2012. godine”, objašnjava Horn.
Autor knjige iz 1951. promašio je godinu i mesec dana. Naime, Franjin pontifikat započeo je 13. marta 2013., što i nije preveliko odstupanje na tolikom vremenskom rasponu.
Uništenje Rima?
Spominjanje progona i uništenje Rima u Malahijinom proročanstvu, neke je analitičare navelo na zaključak da će poslednji papa biti Antihrist ili Lažni prorok koji se spominje u Bibliji, Otkrovenje 19:20.
Drugi ipak smatraju da se u navedenom proročanstvu zapravo pretkazuje dolazak “crnog pape”.
Papa Franja je pokrenuo lavinu komentara kada je rekao: “Imam osećaj da će moj pontifikat biti kratak… Imam neki osećaj da me je Gospod odabrao samo za kratku službu”.
“Komentari pape Franje o mogućem atentatu ili povlačenju i tome kako njegova služba neće dugo trajati navode na zaključak da on veruje da je upravo on poslednji papa koji će dovesti do uništenja Rima”, smatra Horn i citira reči sv. Franje Asiškog koje je izrekao pre smrti:
“U vreme konačnog suda, čovek koji neće biti kanonski izabran postaće papa i svojim lukavim naporima povešće mnoge u greh i smrt… tih dana, Isus Hrist neće poslati pravog pastira nego uništitelja”.
Horn veruje da Franja smatra da je njegova sudbina da bude ispunjenje poslednje od tri “Fátimske tajne”. Sestra Lúcia dos Santos, kojoj se Gospa u Fátimi ukazala 1917. godine, ovako je zapisala “treću tajnu”:
“…levo od Gospe i malo poviše, videli smo anđela s plamtećim mačem u levoj ruci. Bljeskajući je ispuštao plamenove koji su izgledali kao da će zapaliti celi svet.
Ali plamenovi su se gasili u doticaju sa sjajem koji je Gospa isijavala iz svoje desne ruke.
Pokazujući na Zemlju svojom desnom rukom, anđeo je vikao snažnim glasom: ‘Pokora! Pokora! Pokora!’. I videli smo u neizmernoj svetlosti koja je Bog nešto slično kao što izgledaju ljudi u ogledalu kad prolaze ispred njega, biskupa odevenog u belo.
Imali smo osećaj da je to bio Sveti Otac. Ostali biskupi, sveštenici, redovnici i redovnice uspinjali su se na strmu planinu, na čijem je vrhu bio krst od grubo obrađenih balvana, kao kod hrasta s korom. Pre nego što je dospeo tamo, Sveti je Otac prošao kroz veliki grad napola u ruševinama. Napola se tresući, isprekidanim korakom, pod utiskom boli i žalosti, molio je za duše leševa koje je sreo putem.
Došavši na vrh planine, dok je klečao na kolenima kod podnožja velikog krsta, ubila ga je grupa vojnika koja je ispalila metke i strele na njega. I na isti način, umrli su jedan za drugim biskupi, sveštenicii, redovnici i redovnice, i razni laici različitih staleža i položaja. Ispod dve prečke krsta bila su dva anđela, svaki s kristalnom prskalicom u ruci, u koje su skupili krv mučenika i njome prskali duše koje su se kretale ka Bogu.”
Horn smatra da postoji velika šansa da je reč o zavetu kojeg su dali pripadnici tzv. Islamske države. “Zakleli su se da će osvojiti Rim do 2020. godine.
Ali službeni komentar Vatikana pri objavi tajne bio je taj da se ubistvo pape iz proročanstva odnosi na neuspeli atentat na papu Ivana Pavla II. iz 1981. godine, a da su progoni Crkve iz proročanstva zapravo nedaće kroz koje je Katolička crkva prolazila u 20. veku.
Dakle, službeni je stav Vatikana da su se događaji opisani u sklopu Treće tajne već odigrali. Činjenicu da papa nije ubijen tumači se intervencijom same Gospe, u što je papa Ivan Pavle II. duboko verovao.
Lažni dokument
I istoričari i katolički teolozi upozoravaju da zapravo nema nikakvih dokaza o istorijskoj autentičnosti Malahijinog proročanstva. Ono se, naime, nije spominjalo pre 1590. pa stoga smatraju da je upravo tada i nastalo i to kao lažni dokument.
Zato su latinske fraze koje se odnose na pape pre tog vremena prilično jasne, ali za sve kasnije nije lako uspostaviti jasnu vezu.
Poznati italijanski katolički publicista Vitorio Mesori smatra da je reč o lažnim spisima nastalim u 16. veku za vreme velikih borbi za vlast na ondašnjim konklavama.
Uostalom, baš kao i Nostradamusove centurije, i ovo proročanstvo je pisano u šiframa koje su toliko nejasne i uopštene da ih možemo selektivno da tumačimo.
Uz to, francuski sveštenk iz 17. veka Luis Moreri smatrao je da je kardinal Đirolamo Simončelli namerno proširio priču o Malahijinom proročanstvu u prilog vlastitom nastojanju da postane papa tokom konklave 1590. godine.
Ko je bio otac Malahija
Sveti Malahija je irski svetac iz 12. veka, nadbiskup u gradiću Armaghu koji se danas nalazi u Severnoj Irskoj, te jedan od najvećih reformatora irske Katoličke crkve.
Bio je poznat kao sjajan govornik i crkveni obnovitelj, a pripisuje mu se i nekoliko čuda. Umesto keltske liturgije uveo je rimsku, a u svešteničke redove zaveo je red i disciplinu.
Za svoj rad imenovan je za izaslanika za Irsku, ali tokom svog drugog putovanja u Rim razboleo se i umro 2. novembra 1148. na rukama svetog Bernarda.
Papa Klement III. proglasio ga je svetim 1199. godine, a spomendan mu je 3. novembra da se ne kosi s Dušnim danom (Svi sveti) koji se slavi dan ranije.
Ali sv. Malahija danas je najpoznatiji po nizu proročanstava koja je navodno napisao 1139. godine, a odnose se na budući niz papa. Njegov popis započinje s njegovim savremenikom, papom Celestinom II. te se nastavlja s potonjih 112 papa…
