Za potrebe serijala “Duh u meni”, roditelji dečaka po imenu Džejmi progovorili su o strahotama koje su proživeli u najranijem dobu svog sina.
Nakon što su njegove priče o potonuću Titanika postale sve češće, slikovitije i potkrepljenije činjenicama, odučili su da podrobnije prouče istoriju ovog čuvenog, a tako tragičnog broda. Oni veruju da sada znaju ko je bio njihov sin u prošlom životu. Kako Džejmijeva majka veruje u reinkarnaciju, brzo je preptpostavila šta je problem sa malenim dečakom.
– Svi volimo da plivamo, svi volimo vodu. Zato imamo bazene u dvorištu. Džejmi, međutim, nikada ne bi išao dalje od stepenica bazena. Čak iako bih ga ja spustila u vodu, doživeo bi panični napad, praktično bi se gušio, preklinjajući me da ga odvedem do plitkog dela. Bio je prestravljen dubokim delom bazena – ispričala je majka.
Imao je prozor u Raj
Džejmi je prvo počeo da priča o “prozoru u Raju” i kako je svoju majku posmatrao dok je učila da vozi bickl kao devojčica, a kada je imao četiri ili pet godina, noćne more su postale sve češće i češće.
– Odjednom bi počeo da trči. Nije gledao u vas ili u okruženje i uvek je izgledao uspaničeno, kao da traži izlaz”, sećala se.
Kada je imao četiri godine, njegovi roditelji su otišli na večeru, a on je stao sa dadiljom – i odgledao “Titanik”. Sutradan je počeo da ga crta. Za dve nedelje nacrtio je 50 crteža. Među njima je bio i prepolovljeni brod – sa svim prostorijama na poprečnom preseku.
– Poznavao je brod! Bio mu je u srcu! To nije mogao da sazna gledajući film. Bio je užasnut činjenicom da su ljudi u kotlarnici umrli prvi. Kao da je njegova greška bila to što su bili zarobljeni”, pričali su uznemireni roditelji i rođena sestra, koja je forenzički psiholog.
Kada je imao pet godina, mami je pričao o greškama prilikom izgradnje broda- da su koristili gvožđe, umesto čelika – protiv njegove volje.
Džejmijeva majka i otac su zato krenuli u proučavanje istorije Titanika i došli su do zaključka da bi dečak u svojim mislima mogao da bude jedan od njegovih tvoraca, glavni projektant – Tomas Endruz, koji je u noći tragedije odlučio da ne uđe u čamac za spasavanje, već da potpone zajedno sa Titanikom.
U međuvremenu porodica iz Čikaga otišla je na izložbu posvećenu Titaniku, nadajući se da će i svi zajedno pronaći odgovore koji će njihovom najmlađem članu pomoći da prepbrodi sav teret prošlog života koji ga i dalje proganja. Međutim, tada je počeo horor.
Jedno veče Džejmija je majka čula udarce iz njegove sobe. Ušla je i zatekla sina kako gleda u pod dok mu celo telo drhti, a lice mu se grči.
I dok je pokušavala da shvati šta treba da uradi, Džajemi je vrišteći rekao: “Tonemo”. I to ne glasom dečaka.
– Počela sam da plačem, bilo je užasno. Ipak, dan za danom, nedelja za nedeljom i priče o Titaniku su prestale. Čini se kao da je trebalo ponovo da preživi traumu da bi mogao da nastavi dalje – zaključila je majka.
Džejmi danas ima 20 godina i studira dizajn na koledžu u Viskonsinu.
