U mnogim zemljama širom sveta ograničen je broj pakovanja toaletnog papira koje ljudi mogu da kupe prilikom jedne kupovine, prenosi CNN. Police u trgovinama su prazne, u Australiji su čak zaposlili i obezbeđenje koje će da kontroliše kupce.
Navala za toaletnim papirom je svuda uočljiva iako ne pruža nikakvu zaštitu protiv virusa, niti se on smatra nužnim za preživljavanje, kao što su hleb i mleko, recimo.
Zašto ljudi kupuju toaletni papir brže nego što on biva proizveden u dovoljnoj količini?
Ljudi idu u krajnost kada čuju različite poruke
Stiven Tejlor je klinički psiholog i autor knjige “Psihologija pandemije”, koja pruža istorijski osvrt na to kako su se ljudi ponašali i na koji način su odgovarali na pandemije. U poređenju s prethodnim pandemijama, globalni odgovor na koronavirus je veliko širenje panike.
“S jedne strane, to je razumljivo, ali je, s druge strane, i preterano. Možemo se pripremiti i bez panike”, kaže Tejlor, profesor na Univerzitetu Britanske Kolumbije.
Koronavirus plaši ljude jer je nov i mnogo toga nam je još uvek nepoznato. Kada čuju različite poruke o tome kakve rizike on predstavlja i koliko bi se ozbiljno trebalo pripremiti za njega, ljudi su u stanju da idu u krajnost, kako tvrdi Tejlor.
“Kada ljudima kažete da se sprema nešto opasno, a da sve što trebaju da učine povodom toga jeste da peru ruke, radnja ne deluje proporcionalno pretnji. Posebne opasnosti zahtevaju posebne mere predostrožnosti”, kaže Tejlor.
Neki reaguju na nedostatak jasnih smernica od strane zvaničnika
Mnoge države su već postavile masovne karantine. Ljudi kupuju toaletni papir i druge kućne potrepštine, verovatno kako bi se pripremili za istu situaciju u svojoj zemlji, mišljenje je psihologa Baruka Bišhofa.
“Ako ljudi nisu videli službena obećanja da će svi biti zbrinuti, to ih stavlja u situaciju da nagađaju da će im verovatno zatrebati dodatni toalet papir i bolje ga je nabaviti pre, nego kada bude kasno. Činjenica da nema službenih obećanja mogla bi uticati na ove stvari”, kaže on.
Panika stvara paničnu kupovinu
Fotografije praznih polica u marketima i kolica puna namirnica preplavile su vesti i društvene mreže. Ljudi gledaju slike kupaca koji panično kupuju stvari i smatraju da postoji razlog za paniku i zato i sami kupuju zalihe svega.
“Ljudi su društvena bića i gledaju jedni u druge promatrajući šta je opasno, a što sigurno. A kada vidite nekog u trgovini kako panično kupuje, to može da izazove efekt zaraze strahom”, kaže Tejlor.
Sve te fotografije praznih polica u marketima mogu da nateraju ljude da poveruju kako bi trebalo što pre da nabave toaletni papir, dok još mogu. Kako Tejlor tvrdi, tada ono što je počelo kao zamišljena nestašica, postaje stvarna nestašica.
Društvene mreže su važni igrači u unošenju straha od koronavirusa, takođe smatra Tejor. Dezinformacije se lako šire, a otvorene platforme pojačavaju glasove panike.
Prirodno je želeti i biti spreman!
Možda postoji određena praktičnost u prikupljanju zaliha, kako smatra Frenk Farli, profesor i bivši predsednik Američke grupe za prihologiju..
Kako Centri za kontrolu i prevenciju bolesti i druge zdravstvene organizacije savetuju da bi određene grupe ljudi trebalo da ostanu u svojim kućama, izbegavajući kontakt s drugim ljudima, prirodno je da se žele pripremiti.
“Novi koronavirus izaziva psihologiju preživljavanja, pri čemu moramo što više vremena provoditi zatvoreni u svojim kućama i snaabdeti se potrebnim stvarima, a to, svakako, uključuje i toaletni papir. Na kraju, ako ostanemo bez toaletnog papira, čime ćemo ga zameniti”, pita se Farli.
U svakom slučaju trošićemo novac na toaletni papir, a kako Fišhof tvrdi, jedino drugačije je to da li ćete ga kupiti pre ili kasnije, suočavajući se s dugim redovima i teškoćama da nađete toaletni papir.
Fišhof je dodao i da, budući da će toaletni papir ljudi svakako iskoristiti, analiza je drugačija nego da kupuju nešto što, verovatno, neće iskoristiti, slično kvarljivim namirnicama
Nekima to daje osećaj kontrole, baš
Tejlor kaže da oni koji se snabdevaju namirnicama misle na sebe i svoje porodice i na to što im je potrebno kako bi se dobro pripremili.
“Sve je to zahvaljujući ovoj preuranjenoj anksioznosti. Ljudi postaju anksiozni pre stvarne zaraze i ne razmišljaju o široj slici, poput toga kakva je stvarno posledica nagomilavanja toaletnog papira”, kaže Tejlor.
Ipak, ljudi se tako ponašaju isključivo iz straha. Fišhof kaže da priprema, pa i kupovinom toaletnog papira, vraća osećaj kontrole nad nečim što izgleda kao beznadežna situacija.
https://www.youtube.com/watch?time_continue=24&v=Zn2HqLOFyFU&feature=emb_logo
“Zavisno o tome kako ljudi procenjuju šanse da će im zatrebati toaletni papir, sva ta gnjavaža je možda i vredna. Ako im to daje osećaj da su učinili sve što su mogli, isto im možda može dati slobodu da razmišljaju o nečem drugom, a ne o koronavirusu”, kaže Fišhof.
