Kotorski Institut za biologiju mora zabeležio je jedan od retkih susreta sa velikom belom ajkulom (Carcharodon carcharias) u crnogorskom delu Jadrana.
Prema njihovim podacima, ovo je tek treći slučaj ulova ove vrste u poslednjih 30 godina.
Ribar Gojko Mitrović jutros je dostavio Institutu fotografije mlade bele ajkule koju je ulovio, a zatim i pustio nazad u more, 12 kilometara od crnogorske obale na dubini od 115 metara.
Iako je u javnosti često prisutna predstava da velika bela ajkula ne naseljava Jadran, stručnjaci ističu da je ona zapravo prirodni stanovnik celog Mediterana, uključujući i naše more. Njena brojnost je, međutim, znatno smanjena u odnosu na prošlost.
– Velika bela ajkula je jedna od najpoznatijih vrsta životinja na svetu, ali je njena mediteranska populacija kritično ugrožena. Nalazi se veoma retko beleže i najčešće pojedinačno opisuju u naučnoj literaturi. Poslednji slučaj prisustva mlade jedinke u Jadranu zabeležen je 2023. godine u Hrvatskoj”, navode iz Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore.
Iako je ova vrsta sposobna da nanese ozbiljne povrede, napadi na ljude su izuzetno retki.
– Većina ljudi ima urođeni strah od ajkula, ali statistike pokazuju da su napadi na ljude izuzetno retki. Prema podacima Prirodnjačkog muzeja Floride, tokom 2024. godine zabeležena su samo četiri smrtna slučaja u svetu – po jedan u SAD, Egiptu, Zapadnoj Sahari i na Maldivima. Ti podaci se odnose na sve vrste ajkula – objašnjavaju iz Instituta.
U Crnoj Gori je zabeležen samo jedan smrtni slučaj napada ajkule, i to još sredinom 20. veka kod Budve. Na celom istočnom Jadranu poslednji napad sa smrtnim ishodom dogodio se 1974. godine u Hrvatskoj, dok je poslednji poznati napad zabeležen 2008. kod ostrva Vis, bez fatalnog ishoda.
Ajkula koju je ulovio Mitrović puštena je nazad u more u skladu sa zakonima koji štite ovu vrstu – u Crnoj Gori je ciljano izlovljavanje velike bele ajkule zabranjeno od 2006. godine.
– Zahvaljujući gospodinu Mitroviću, dobili smo dragocen naučni podatak. On je postupio po preporuci i oslobodio živu jedinku, a uz to nam dostavio sve relevantne informacije i fotografije – poručuju iz Instituta.
Inače, Italijanski morski biolozi su godinama pokušavali da u Mediteranu uhvate i obeleže primerke ove vrste, ali bezuspešno – nijedna bela ajkula nije identifikovana tokom višegodišnjeg istraživanja, koje je objavljeno u naučnom časopisu Acta Adriatica.
U Crnoj Gori trenutno se sprovodi i projekat građanske nauke pod nazivom #PošaljiAjkulu, koji ima za cilj beleženje slučajnog ulova ajkula i raža.
Velika bela ajkula spada među najveće predatore okeana i može narasti do sedam metara i težiti više od dve tone. Najčešće nastanjuje priobalna mora sa temperaturom između 12 i 24 stepena. Osim Mediterana, najzastupljenija je u SAD, Južnoj Africi, Australiji, Japanu i Čileu.
Uprkos reputaciji krvožednog predatora, uglavnom stečenoj kroz filmove poput kultnog „Ajkula“ iz 1975. godine, stručnjaci naglašavaju da bela ajkula ljude napada veoma retko i najčešće slučajno – pomešavši ih sa svojim prirodnim plenom, poput foka.
