Premijera tog komada, u režiji gosta iz Hrvatske Zlatka Svibena, trebalo je da bude održana 15. aprila na Velikoj sceni, ali je, usled proglašenja vanrednog stanja u zemlji zbog korona virusa, odložena do daljeg.
Osnovu predstave čini druga verzija „Vase Železnove“ Maksima Gorkog iz 1935. godine, a adaptacija sadrži i dramatizovane delove iz njegovog romana „Delo Artamonovih“, prizore i neka lica iz prve verzije „Vase Železnove“ (Mati), međuigru i lica iz „Pesme o Sokolu“ i epilog, takođe, prema romanu Gorkog – „Foma Gordejev“.
Gospođa Blagojević napominje da bi se predstava, zbog toga, pre mogla zvati „Plej Gorki“ nego Vasa Železnova, a potom, kroz osmeh na licu, i dodaje da, s obzirom na to da igra Vasu, „onda neka tako i ostane“.
„Retko se dobija tako kompleksna uloga u kojoj se zatvara elipsa od žrtve do dželata, pa ponovo ka žrtvi. Čovek snuje, a Bog odlučuje ili što bi rekli Jevreji: Svaki put kad hoćeš da nasmeješ Boga, ti reci da imaš planove. Tako će i sva Vasina dobročinstva i nepočinstva, potreba da se po svaku cenu spase kapital biti obesmišljena činjenicom da se iza njenog horizonta valja crveni oblak revolucije koji će sve njene napore obesmisliti“.
U toj potrebi za posedovanjem, za vladanjem stvarima, novcem i ljudima oko sebe, Vasa ne bira sredstva, makar i po cenu žrtava…
Kao glumac moram da pravdam i branim čoveka u zločincu, a ne njegove postupke. Inače, niko ne bi igrao ni Medeju, ni Ričarda Trećeg, ni Vasu Železnovu… Hrapavost života koji je živela, zla i zulumi koje je trpela, naterali su je da sigurnost za sebe i one koje voli traži isključivo i samo u materijalnom.
Trpeti, podnositi napore i muke za dobrobit dece, ugrađeno je u strukturu Vasine dominantne, kontrolirajuće i posesivne ličnosti. Da li se ta njena struktura svih ovih godina, od nastanka dela do danas, bar malo promenila?
Svet oko nas pun je i danas Sergeja (njen muž) i Vasa Železnovih. Zar ne primećujete da je internet svu svetsku civilizacijsku i istorijsku mudrost, hvala Bogu, smestio u jedno dugme, ali i da se odmah pored tog dugmeta nalazi i dugme sa dečijom pornografijom i pedofilijom.
Zar ne primećujete po ulicama automobile sa zatamljenim staklima u kojima se voze osobe koje su neku godinu ranije u sve ovo ušle sa manjkom zuba, manjkom znanja i manjkom skrupula, a da su danas milioneri, industrijalci, ministri… Zato je Vasa Železnova odličan repertoar. Hoću da kažem da su deca tu samo izgovor. Zbog svoje dece, oteću tuđoj deci, osiromašiću tuđe roditelje… Logika liberalnog kapitalizma.
Tumačeći različite uloge u širokom dijapazonu, svakoj od njih, sugestivno, odmereno, upečatljivo i uvek drugačije, dajete poseban, originalan pečat. U kojoj meri je neophodno da se dramski umetnik poništi, odnosno da pobegne od sebe samog da bi se uspešno bavio svim nijansama glume?
Citiraću Lorensa Olivijea: Ako zagrebeš glumca, ispod je novi glumac. Umetnost glume je u talentu. Veština glume je u primarnim i sekundarnim iskustvima, posmatranju sebe, ali i drugih. Ne traži se od glumca da se četiri meseca bavi prostitucijom ako igra uličnu prostitutku. Što je talenat veći, taj glumački Baš-bunar, što bi rekao veliki Aca Popović, je sve dublji i neistraženiji.
Za svoje višedecenijsko umetničko stvaralaštvo u pozorištu, na televiziji i filmu, osvojili ste brojne prestižne nagrade na prostorima nekadašnje SFRJ, ali i šire. Vi, za razliku od mnogih svojih koleginica i kolega, ne želite posebno da izdvajate nijednu od svojih uloga koje ste do sada odigrali?
Činila bih nepravdu prema mnogim velikim piscima i rediteljima, i na filmu i televiziji i pozorištu, sa kojima sam imala zadovoljstvo da radim, a koje ne bih pomenula kad bih se sada opredeljivala za dve, tri uloge. Zvučaće kao fraza, ali zaista mislim da svoju životnu ulogu tek treba da odigram.
Bogatoj kolekciji izuzetno vrednih nagrada, pre nekoliko meseci, 22. novembra – za Dan nacionalnog teatra, pridružili ste i Pečat Narodnog pozorišta u Beogradu koji se po odluci upravnice dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu te, jedne od najznačajnijih ustanova srpske kulture…
Volim svoj teatar. Provela sam značajne godine u njemu. Činio me je i boljim čovekom i boljim glumcem, čak i onda kad je bio u rukama nedobronamernih, zlih i nekompetentnih neznalica…
Nadam se da sam i ja svojim boravkom u Narodnom pozorištu bar donekle ovu baklju nacionalne kulture učinila svetlijom i vidljivijom. Zato je Pečat, kao najveće priznanje Narodnog pozorišta, pečat na mojoj životnoj diplomi ili potvrdi da te godine u njemu nisam provela uzalud.
Za Urbancube Mikojan Bezbradica
Ljilana Blagojević i veliki ansambl
Zajedno sa našom sagovornicom, u velikom ansamblu su i Miodrag Krivokapić, Ivan Đorđević, Nemanja Stamatović, Hadži Nenad Maričić, Vladan Gajović, Vanja Milačić, Katarina Žutić, Rada Đuričin Popović, Stojša Oljačić, Vjera Mujović, Petar Božović, Nebojša Kundačina, Suzana Lukić, Vanja Ejdus, Bojana Stefanović Tornjanski, Gojko Baletić, Lazar Nikolić, Bojana Bambić i solisti Baleta Ana Ivančević i Miloš Kecman.
U autorskoj ekipi su Slavenka Milovanović (dramaturškinja), Miodrag Tabački (scenograf), Irena Dragović i Ana Krstajić (kompozitorke), Katarina Grčić (kostimografkinja), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Tamara Antonijević (scenski pokret) i Svetlana Volic (video projekcije).
