Ako se nađemo ispred 140 metara visoke Keopsove piramide u Gizi u Egiptu, ni danas, 4.600 godina od izgradnje, ne možemo a da se ne zapitamo kako je, izgradnja takvog objekta drevnim Egipćanima pošla za rukom?
Stručnjaci jeruju da je piramidu gradilo oko sto hiljada ljudi, i to punih dvadeset godina. Piramida se, naime, sastoji od oko 2,300.000 kamenih blokova, od kojih je svaki visok dva metra i težak oko dve tone! Blokovi krečnjaka i granita vađeni su iz kamenoloma na levoj obali Nila i dopremani čamcima niz reku.
Zato egiptolozi smatraju da se to moglo raditi jedino u proleće, kada se Nil izlivao, te da je stoga trebalo dvadeset godina i oko pola miliona plovidbi da se donese potrebna količina kamena.
Najraširenija teorija kaže da su kameni blokovi podizani drvenim mašinama od zemlje do prvog reda, pa s prvog reda na drugi i tako sve do vrha.
Druga teorija kaže da su kameni blokovi vučeni po veštački napravljenoj padini. Zanimljiva je i teorija arhitekte Žan Pjer Hudina (69) koji je tvrdio da su drevni Egipćani Keopsovu piramidu sagradili uz pomoć spiralnih šina podignutih unutar prostora predviđenog za gradnju.
Američki pisac i fotoreporter Vill Hart (74) iz Las Vegasa (Nevada, SAD) navodi kako ga je tokom njegovih trideset godina istraživanja zagonetki drevnih civilizacija često zbunjivalo kako ljudi reagiraju na prebacivanje kiklopskih kamenih blokova preko velikih razdaljina ili podizanje istih u vazduh. Inače, Hart već 52 godine proučava NLO i istorijske misterije, a najpoznatiji je po knjigama “The Genesis Race” (2003.) i “Ancient Alien Ancestors” (2017.).
Temeljni problem
“Pre sto pedeset godina većina ljudi je živela na farmama u ruralnim područjima i često su morali da vuku seno, drva ili nešto slično. Znali su šta znači napraviti balu od tone sena i podići sto pedeset kilograma težak balvan ili komad stene.
Ali danas mašine obavljaju sve te poslove podizanja i prevoženja velikih tereta, a mi smo izgubili perspektivu. Nedavno sam s prijateljem razgovarao o tim pitanjima i pokušao da mu objasnim zašto Egipćani nisu mogli da izgrade Veliku piramidu primitivnim oruđem i tehnikama.
Bio je skeptičan, sve dok se nije setio jednog događaja koji je brzo promenio njegov stav. Rekao sam mu da bih bio spreman da priznam da su graditelji mogli da rukuju milijonima blokova od dve i po tone ako on reši problem megalita od sedamdeset tona postavljenih iznad Kraljeve sobe.
U glavi mu se upalila lampica. Odjednom mi je počeo živo da priča kako su on i grupa prijatelja morali da pomaknu težak sto za biljar. Zauzeli su položaje oko stola, rame uz rame, i krenuli na dati znak. Veoma su se iznenadili kad se sto za bilijar nije ni pomaknuo; nisu ga uspeli da podignu ni za jedan centimetar. Shvatio je šta sam želio da kažem , ispričao je Hart.
Hart nije jedini autor koji smatra da se blok granita od sedamdeset tona nije mogao podići iz kamenoloma i postaviti na kola samo ljudskom snagom. Štaviše, problem postaje eksponencijalno veći kada uzmemo u obzir da su se blokovi od sto tona podizali i postavljali više od šest metara iznad zemlje u hramu Sfinge.
Kako je granit veoma gust, šest metara dug blok može da teži i sedamdeset tona. Da se oko njega uspelo razmestiti pedeset ljudi, to ne bi bilo dovoljno ni za podizanje bloka od deset tona.
“To je nesavladiv problem. Sve dok egiptolozi uporno tvrde da su ljudi podizali kiklopske blokove kamena samo sirovom snagom i užetom, taj će problem vapiti za rešenjem. Ostatak graditeljske formule egiptologa takođe je sporan, sve dok se ne reši prva prepreka.
Ako ne mogu ili ne žele da dokažu da je to učinjeno onako kako oni tvrde, onda je vreme da se pođe dalje od osporavanja ostatka njihovih neutemeljenih teorija. Moramo da odbacimo celu ortodoksnu kuću od karata i okrenemo leđa tzv. raspravi”, smatra Hart.
Vlažni pesak
Holandski tim naučnika pod vodstvom prof. Daniela Bona sa Univerziteta Amsterdam u časopisu Phisical Review Letters u svibnju 2014. izneo je teoriju prema kojoj su robovi ogromne kamene blokove prenosili pustinjom pomoću – vlažnog peska!
Prema njihovim rečima, drevni Egipćani postavljali su teške kamene blokove na neku vrstu saonica koje su potom vukli po vlažnom pesku. ŠtAviše, preciznim natapanjem peska snaga potrebna za vuču saonica može se prepoloviti. Doduše, za Bonovu teoriju postoje i arheološki dokazi.
Na oslikanom zidu grobnice egipatskog vladara Djehutihotepa iz 1880. pr. Hr. jasno se vidi čovek koji stoji ispred saonica i lije vodu po pesku. “Egiptolozi su to interpretirali kao deo rituala pročišćavanja, a nikad se nije tražilo naučno objašnjenje”, rekao je Bonn za američke medije. Ipak, njegova teorija ne daje odgovor na temeljno pitanje dizanja blokova na visinu od 150 metara.
Vil Hart je ismevao tu teoriju pričom o lokomotivi pod kojom se urušio drveni most: “Lokomotive su teške oko dvesto tona. To su velike, glomazne mašine. U Egiptu i Peruu ima mnogo blokova teških poput lokomotive. Monstruozna je dizalica stigla kako bi lokomotivu izvukla iz reke.
Zamislite da se lokomotiva postavi na golo tlo ili pesak. Šta bi se dogodilo? Odmah bi utonula u zemlju(pesak)! Postoji dobar razlog za postavljanje železničkih šina na nasip od šljunka, a još popreko da ispod sebe imaju pragove.
Da li bi nekoliko hiljada ljudi moglo da vuku lokomotivu po pesku? Jako teško. Morala bi da se napravi nekakav tvrdi put da podnese težinu i smanji golemi otpor. Kako smo videli iz dosad navedenog, naši moderni putevi mogu da izdrže samo masu manju od četrdeset tona. Prosečni traktor koji vuče dvostruku prikolicu može da tegli oko dvadeset tona pa je jasno da su tereti veći od dvadeset tona zaista veoma teški. Takvi su se tereti teglili širom Egipta.
Gde su dokazi da su napravljeni potrebni putevi? Ne bi mogli samo tako da nestanu jer bi bili napravljene od kamena i zidanih opeka”.
Menjali krajolik
U septembru 2017. naučnici su objavili kako bi otkriće drevnog papirusa, ceremonijalnog broda i genijalnog sistema vodovoda napokon moglo da rasvetli infrastrukturu koja je omogućila gradnju Keopsove piramide, jednoga od sedam svetskih čuda.
Arheološka građa, naime, pokazuje kako su hiljade veštih radnika prenosile 170.000 tona krečnjaka duž Nila u drvenim čamcima koji su bili povezani užadima, a mogli su se s lakoćom kretati i s velikim teretom zbog posebno konstruisanog sistema kanala koji je bio izveden do kopnene luke Wadi Al-Jarf koja je od baze piramide udaljena samo nekoliko metara. Upravo je u toj luci pronađen svitak drevnog papirusa koji je dao novi uvid u važnost i ulogu koju su imali čamci u gradnji piramide.
Ispisao ga je nadzornik Merer koji je bio zadužen za tim od 40 elitnih radnika. To je ujedno jedini podatak iz prve ruke o izgradnji Velike piramide i detaljno opisuje kako je kamenje od krećnjaka isporučeno nizvodno od Ture do Gize.
Merer opisuje kako je njegova grupa radnika bila uključena u preobraženje krajolika, otvarajući ogromne brane za preusmeravanje vode iz Nila i usmeravajući je do piramide kroz veđtačke kanale. Sve u svemu, očito je da ni ta teorija ne objašnjava dizanje masivnih kamenih blokova.
Arheolozi Univerziteta u Liverpulu i Francuskog instituta za istočnjačku arheologiju u Kairu u novembru 2018. u kamenolomu u egipatskoj pustinji pronašli su postolja koja navode na zaključak da je težak posao prevoženja ogromnih kamenih blokova kojima su izgrađene piramide bio završen mnogo brže nego što se prethodno mislilo. Prema njihovim rečima, Egipćani su se koristili sofisticiranim sistemom rampe koja je bila pod značajno oštrijim uglom nego što se pre mislilo da je uopše moguće.
“Uz pomoć sanki koje su nosile kamene blokove i bile pričvršćene užadima, drevni Egipćani su mogli da izvlače blokove iz kamenoloma alabastera pod oštrim uglom. Postolja koja su bila postavljena s obe strane dva stubišta koja su okruživala središnju rampu bila su vezana užetom te su pomogla da se olakša teret radnicima prilikom izvlačenja masivnih kamenih blokova”, objasnio je francuski arheolog Janis Gurdon (47).
Iako nema dokaza da je tako izgrađena Keopsova piramida, arheolozi tvrde da je razumno pretpostaviti kao moguće ako se u to vreme u Egiptu koristila navedena metoda rada.
Misterija se nastavlja
Ali autor Vil Hart smatra da nijedno od navedenih naučnih otkrića ne daje odgovor na najvažnije pitanje: “Ako neko misli da su muškarci, užad i kola podizali i teglili terete kakve naša najjača oprema jedva može da podnese, rekao bih da je to verovanje pokazatelj tehnološke nepismenosti”.
Japanska kompanija Nisan sedamdesetih godina je financirala japansku ekipu koja je želela da dokaže da imaju sve potrebno za gradnju osamnaest metara visoke makete Velike piramide, uz korišćenje tradicionalnog oruđa i metoda.
Egipatska vlada je odobrila projekat. Ali prvi poraz su doživeli u kamenolomu kada su shvatili da ne mogu da isklešu kamene blokove iz stene pa su posegli za pneumatskim čekićima. Sledeća neugodna situacija nastala je kada su na primitivnom tegljaču pokušali da prevezu blokove preko reke. Nisu mogli da ga kontrolišu, pa su morali da upotrijebe savremene brodove.
I na suprotnoj obali su naišli na probleme. Kada su otkrili da kola tonu u pesak, nisu ih mogli ni pomaknuti. Pozvali su buldožer i kamion. Poslednji udarac dobili su kada su pokušali da slože piramidu i shvate da nisu mogli ni izbliza precizno postaviti kamene blokove, te su morali da zatraže pomoć helikoptera.
Sasvim poniženi, Japanci su celi poduhvat nazvali “sramotom” i “katastrofom”.
Stoga Hart smatra da je pitanje koliko je vremena drevnim Egipćanima trebalo da izgrade veliku piramidu zapravo pogrešno!
Pravo pitanje glasi: da li su drevni Egipćani mogli da izgrade Veliku piramidu? Hartov je odgovor: “Ne uz upotrebu oruđa i tehnika za koje egiptolozi tvrde da su ih koristili”.
Koja je inteligentna kultura izgradila komplekse piramida uz korištenje ogromnih kamenih blokova? Kako su to učinili i gde su dokazi o korišćenoj tehnologiji? Da li naslednici vanzemaljske, a ipak ljudske DNK, koja mora da razreši tu zagonetku pre nego što se može dalje razvijati?
Ili smo nasledili strogo zemaljsku ostavštinu “izgubljene” civilizacije? Čini se da na sva ta pitanja još neko vreme nećemo dobiti zadovoljavajući odgovor.
