Ova godina će nam ostati u prilično lošem sećanju, i to zbog više stvari – od požara u Australiji, do pandemije koronavirusa, zemljotresa, poplava i ostalih prirodnih katastrofa.
Profesor sa MIT univerziteta kaže kako bi ova godina mogla da bude samo upozorenje na to šta bi sve moglo da nam se desi u budućnosti. Prema njegovim proračunima, čovečanstvu ponestaje vremena da spreči sopstveno izumiranje.
Kako je objasnio u razgovoru za MIT News, problem će biti preterano zagrevanje planete i klimatske promene koje će uslediti.
“Više od 90 odsto energije koju danas koristimo uključuje toplotu – za proizvodnju električne energije, hlađenje i grejanje zgrada i vozila, proizvodnju čelika i cementa ili druge industrije aktivnosti. Sve to emituje neverovatne količine gasova”, upozorava profesor Asegun Henri s odeljenja za mašinstvoo MIT-a.
U pismu koje je objavljeno u časopisu Nature Energy, Henri i njegovi kolege upozoravaju na pet velikih izazova koje čovečanstvo mora da reši, ako želi da izbegne izumiranje i preokrene smer u kom se svet trenutno kreće.
“To zaista mora da postane misija, kao što smo pred sebe postavili izazove misije slanja čoveka na Mesec, gde smo videli zajedničke napore u naučnoj zajednici. U ovom slučaju, naša misija je da spasimo čovečanstvo od izumiranja zbog klimatskih promena. Vreme nam ističe i treba nam sva moguća pomoć”, upozorava Henri.
Koji su to izazovi u pitanju?
Kako ističe Henri, pre svega to se odnosi na razvoj sistema za skladištenje toplote prilikom prenosa električne energije. Isto kao što sistemi skladište suvišnu električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora, trebalo bi raditi i sa viškom toplote.
Drugi izazov je smanjenje proizvodnje i ispuštanja ugljikovih gasova u atmosferu, kako u saobraćaju, tako i u industrijskim procesima. To bi za gotovo 50% smanjilo emisiju ugljen-dioksida. Brojne industrije proizvode ugljen-dioksid, pa bi to značilo da moramo osmisliti novi način proizvodnje. To je teško, ali nije nemoguće.
Treći izazov je kako rešiti problem hlađenja, jer klima-uređaji i frižideri u sebi sadrže hemikalije koje su štetne za okolinu. Uređaji sa rashlađivanje se sve češće koriste, ali to znači i sve više štetnih hemikalija, ali i sve veću potrošnju električne energije.
Tu je i problem prenosa toplote na većim udaljenostima. Struju već možemo da prebacimo na veliku udaljenost sa malo gubitaka. Kako to isto da uradimo sa toplotom?
Poslednje na njegovom spisku je kako da pronađemo rešenje za efikasno, a ekološki prihvatljivo zagrevanje i hlađenje naših domova. Potreban nam je sistem koji će tokom leta da upija toplotu, a zimi da nas tom toplotom greje.
“Ukratko, imamo oko 20 do 30 godina pre nego što dođemo do trenutka kad će prosečna temperatura u svetu porasti za više od dva stepena Celzijusa.
To se možda čini kao dovoljno vremena, ali moramo ne samo da promenimo gorivo koje trošimo, već i u potpunosti da promenimo infrastrukturu. Bojim se da ćemo reagovati prekasno i da kao vrsta nećemo preživeti odmazdu Majke prirode”, upozorava na kraju Henri.
