Tragovi gasa koji “pluta” kroz oblake Venere moguće je da potiču od živih organizama, neke vrste mikroba različitih od onih koje poznajemo na Zemlji.
Ova spoznaja takođe je otvorila vrata mogućnosti da je na veoma vrućoj Veneri, s prosečnom temperaturom većom od 460 stepeni Celzijusovih, opstao neki oblik života koji rapidno zagrevanje te planete nije uništilo.
Naime, Venera je tokom dve milijarde godina imala umerenu temperaturu i okean, ali danas je planeta prekrivena gustim slojem ugljenik-dioksida. Oblaci u atmosferi planete, pak, sadrže čestice čiji sastav uglavnom čini sumporna kiselina.
Uslovi na Veneri toliko su nezgodni da su mnogi naučnici verovali da je planeta zapravo mrtva. Neki stoga smatraju da fosfini nisu nusproizvod “plutajućih” stanovnika Venere. No, organizmi se još uvek čine kao najlogičnija pretpostavka.
Fosfine na Zemlji otpuštaju mikrobi u okruženjima siromašnima kiseonikom, poput sedimenta u jezerima. Drugi putevi “proizvodnje”, to jest nastavka fosfina su izrazito ekstremni – na primer, u unutrašnjosti gasovitih divova Jupitera i Saturna, da se njihova prisutnost smatra jednim od obeležja života.
Prisutnost fosfina Grivs je otkrila prilikom potrage za znacima života izvan Zemlje. Veneru je posmatrala 2017. teleskopom Džejms Klark Maksvel na Havajima, a dve godine kasnije teleskopom Alma u Čileu. U oba navrata pronađeni su tragovi fosfina u gornjim slojevima oblaka na Veneri.
Grivs je prvi znak fosfina primetila taman kad se jedne večeri spremala da krene s posla.
– Nije bilo nikog s kim sam mogla da razgovaram, pa sam pomislila da je najbolji način da to proslavim taj da skuvam kari – rekla je Grivs.
It’s 4pm! Time to explain what we’ve been so excited about – here’s your 60 second overview of #VenusNews. Don’t forget you can watch our press conference featuring the lead author of the study, Professor Jane Greaves of @cardiffuni, getting started: https://t.co/gtzWjuM5vH pic.twitter.com/udhXvyowSc
— Royal Astronomical Society (@RoyalAstroSoc) September 14, 2020
Šta je fosfin?
Fosfin je gas čiji se molekul sastoji od jednog atoma fosfora i tri atoma vodonika.
Na Zemlji je fosfin povezan sa životom, s mikrobima koji žive u crevima životinja poput pingvina ili u sredinama siromašnim kiseonikom, kao što su močvare.
Fosfin na Zemlji je zapaljiv, ima miris i otrovan je, a proizvode ga bakterije kojima nije potreban kiseonik. Postavlja se pitanje otkuda onda fosfin na Veneri.
S obzirom na sve što znamo o Veneri, još niko nije uspeo da opiše abiotski put do fosfina, ne u količinama koje su otkrivene. To znači da životni izvor fosfina zaslužuje razmatranje, zaključuje BBC.
Rusija i SAD razmatraju moguććost stvaranja svemirske letelice za sletanje na Veneru “Venera-D”, koja bi trebalo da ispita i površinu i atmosferu planete na znakove života.
