U konkurenciji 250 knjiga žiri je jednoglasno najboljim ostvarenjem proglasio roman Ljudi bez grobova
Nagradu „Zlatni suncokret“ dodeljuje Vital a.d. dvadeset četvrti put za najbolje književno ostvarenje u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.
Na sednici održanoj 1.2.2021. godine žiri Nagrade „Zlatni suncokret” u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik) razmatrao je naslove iz najužeg izbora. Žiri je jednoglasno doneo odluku da nagradu “Zlatni suncokret” za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2020. godini dobije Enes Halilović za roman Ljudi bez grobova u izdanju Lagune iz Beograda.
Prema mišljenju žirija, među uspelim proznim ostvarenjima u ovoj godini roman Ljudi bez grobova Enesa Halilovića se izdvojio zbog nalaženja uverljivog okvira koji obuhvata prikaze istorijskih procesa, poetičkih dostignuća i eksperimenata, književnih opsesija i folklorno-mitoloških naslaga. Pred nama je zrelo književno delo, uverljivo, snažno, privlačno, samosvesno, neodoljivo.
Roman oživljava duhove „običnih“ ljudi — ljudi bez grobova, tj. ljudi o kojima se po pravilu ne pričaju priče — u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripovedač je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi počeo da ubija. Obeležen očevim zločinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasleđuje i fatum porekla, pripovedač detaljno ispituje očeve motive, kao i čitavu strukturu zločina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja.
Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u pokušaju da odgovori na teška ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna pitanja: ko je biološki, ko mitski, a ko simbolički otac? Ko su junaci i žrtve u životu, a ko u ustrojstvu književnog teksta? Ko ima pravo da govori i u čije ime?
Kakve su veze između života i literature? Kako bez ulepšavanja i ideologizacija prozu sveta pretvoriti u poeziju? Kako pronaći veze između prošlosti i sadašnjosti bez negovanja iluzije o kontinuitetu? Jaje kao simbol života i Goldbahova hipoteza iz 18. veka kao simbol nerešivosti stvorili su okvir za ispisivanje naslova i podnaslova poglavlja, koja će neprestano opominjati čitaoca na to da je književnost i onda kad najvećma zaliči na život, struktura, konstrukcija, rad jezika, saopštio je žiri.
Krećući se obazrivo između sfere znanja i njegove (ne)moguće narativizacije i poezije kao oblikotvornog principa romana, Enes Halilović ispisuje uzbudljiv tekst koji se najpre predstavlja kao ubedljiva priča o nasilju, a potom kao suveren komentar o smislu pisanja i književnog predstavljanja.
Kroz tematizaciju nasilja, otkrivaju se mogućnosti i iluzije samog književnog postupka, vidimo kako se odlične priče tope kao led na vreloj oštrici stvarnosti i kako se teško nalazi prava reč koja bi izrazila savremeno iskustvo.
Povrh toga, Halilović je uspeo da, usred atmosfere nasilja i smrti, stvori raskošnu sliku jednog tamnog sveta i da roman oboji izuzetno živopisnom lokalnom bojom, ljudima, kućama i šumama kroz koje struji metafizički dah nečeg našeg, bliskog, tipičnog. Bez velikih ideoloških pretenzija i didaktičkih tonova, kojih u savremenoj književnosti ima previše, čitamo pluralnu literaturu sposobnu da nas uzbudi, uznemiri i oslobodi, smatra žiri.
Halilović je izuzetan pisac, svestan moći, ali i nemoći književnosti da izrazi ljudsko stanje. On je takođe i istraživač, antropolog, koji pokušava svoju zapitanost da umiri intelektualnim traganjem, ma koliko ono bilo bolno i uzaludno. Kao roman o ocu, nasilju, žrtvi, ljubavi i odrastanju, Ljudi bez grobova su suverena i uspela priča o jednoj duboko ljudskoj, mukotrpnoj proceduri dolaženja do istine, a u isti mah i tiha kritika olakih posezanja za prošlošću koja u njoj vide sve i svja sadašnjice.
Halilovićeva proza je u isti mah smirena i uzbudljiva, provokativna i pomirljiva, lirski produbljena i odgovorna prema složenim pitanjima života i literature (ili života-literature). Reč je o ideji o pisanja kao procesu još uvek kadrom da izrazi ili čak stvori našu sudbinu, prepuštenu neponovljivim trenucima, propuštenim šansama, malim stvarima, koje lako, kada to najmanje očekujemo, postaju velike i presudne stvari, smatra žiri.
Nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena krajem februara u Beogradu.
Treći roman Enesa Halilovića
Enes Halilović (Novi Pazar, 1977), pesnik, pripovedač, romansijer. Objavio je šest pesničkih zbirki, tri zbirke priča, dve drame. Ljudi bez grobova je Halilovićev treći roman. Osnovao je književni časopis Sent i književni veb časopis Eckermann. Prevođen na više od dvadeset jezika.
