NASA je odabrala SpejsX za slanje prvih astronauta na površinu Meseca od 1972. godine, objavila je agencija, ističući da je to velika pobeda kompanije Ilona Maska.
Ugovor, vredan 2.9 milijardi dolara, uključuje prototip svemirske letelice Staršip koja se testira u pogonu SpejsX na jugu Teksasa.
“Danas sam vrlo uzbuđena i svi smo vrlo uzbuđeni što možemo da objavimo da smo nagradili SpaceX da nastavi s razvojem našeg integrisanog sistema sletanja ljudi”, rekla je Liza Wotson-Morgan, voditeljka programa NASA za sletanje ljudi na Mesec.
SpejsX je pobedio Blu Oridžin Džefa Bezosa i Dajnetiks i biće jedini dobavljač sistema, što je iznenađujuća odluka jer je NASA inače birala više kompanija, u slučaju da jedna bude neuspešna.
Industrijski analitičari kažu da se tom odlukom istiće da je kompanija, koju je Mask osnovao 2002. godine s ciljem kolonizacije Marsa, NASA-in partner iz privatnog sektora kojem najviše veruje.
Sedam dana na Mesecu
Spejs X je prošle godine postala prva privatna kompanija koja je uspešno poslala posadu na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS).
U svojoj ponudi za sletanje na Mesec SpejsX je predstavio svemirsku letelicu za više upotreba koja je dizajnirana za prevoz velikih posada i tereta za svemirska putovanja te za sletanje uspravno u povratku na Zemlju i na druga nebeska tela.
Prototipi rakete testiraju se u pogonu kompanije u južnom Teksasu.
Unutar programa Artemis za povratak ljudi na Mesec NASA želi raketom Spejs Lunč Sistem da lansira četvoricu astronauta u kapsuli Orion, koja će potom pristati na svemirsku stanicu Getvej.
Ideja je da Getvej bude posrednik, ali za početak Orion bi mogao direktno da pristane uz Staršip, rekla je Votson-Morgan.
Astronauti bi potom morali da provedu bar sedam dana na Mesecu pre ukrcavanja na Staršip i povratak u Mesečevu orbitu, a zatim bi se Orionom vratili na Zemlju.
Plan za lunarnu stanicu
SpejsX planira još kombinaciju svemirskog broda Staršip s vlastitom raketom Super Heavi, kako bi napravio kombinovani brod visine 120 metara i najmoćnije lansirno vozilo ikad napravljeno.
Čovečanstvo je poslednji put kročilo na Mesec 1972. godine kroz program Apollo.
NASA želi da se vrati i uspostavi lunarnu svemirsku stanicu, a sve kako bi testirala nove tehnologije koje će otvoriti put misiji s posadom na Mars.
U četvrtak 22. aprila prvo lansiranje, leti i prvi Evropljanin
SpejsX će u četvrtak 22. aprila odvesti četvoro astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu, što je druga takva misija otkako su SAD obnovile letove na ISS i prva u kojoj učestvuje jeedan Evropljanin.
Lansiranje je predviđeno u 12:11 po srednjeevropskom vremenu iz Kenedijevog svemirskog centra na Floridi. U letelici Kru Dragon biće američki astronauti Šon Kimbrou i Megan MekArtur, japanski kolega Akihiko Hošide i astronaut Evropske svemirske agencije (ESA) Tomas Peskuvet.
Svi su već bili u svemiru. ESA je misiju nazvala Alfa po zvezdanom sistemu Alfa Kentaur, ujedno najbližem našem Sunčevom sistemu.
