Atlantida je mitsko ostrvo koje je prvi pomenuo starogrčki filozof Platon u svojim dijalozima „Timaj“ i „Ktiron“, napisanim oko 360. p. n. e.
Prema Platonu, Atlantida je bila pomorska sila koja je ležala sa druge strane Herkulovih stubova. On je pokorila mnoge delove zapadne Evrope i Afrike 9.000 godina pre Solomona, tj. oko 9.600. p. n. e. Nakon neuspešnog pokušaja da zauzme Atinu, Atlantida je usled prirodne katastrofe potonula u okean za jedan dan i noć.
Prema Platonu Atlantida je bila veliko ostrvo, veličine kao Libija i Azija zajedno, i nalazilo se sa one strane Herkulovih stubova (Gibraltar).
To je bila plodna i bogata zemlja, koja je davala dve žetve godišnje. Stanovništvo se bavilo zemljoradnjom, stočarstvom, i zanatima. Kopali su i topili rude. Najcenjeniji metal je bilo zlato, koga je bilo u izobilju i jedan metal sa nazivom orihalk koji se mogao naći svuda po ostrvu.
U sredini ostrva nalazila su se dva izvora: jedan sa hladnom i jedan sa toplom vodom. Oko njih su stanovnici izgradili bazene za kupanje od kojih su neki bili pokriveni. Postojalo je više gradova i tri pristaništa.
Zemljom je upravljao Atlant uz pomoć 10 careva. Sastajali su se svakih 6 godina i donosili zakone i sudili.
Stanovništvo je uživalo u sreći i bogatstvu sve dok njihovi carevi, nisu rešili da zarate sa ostatkom sveta. Vojsku ostatka sveta su predvodili Jelini, a na njihovom čelu su bili Atinjani.
U strahovitoj bici Grci su odneli potpunu pobedu i sprečili da se Atlantiđani prošire sa „ove strane Herkulovih stubova“.
U jeku najžešćih bitaka zatutnjli su strašni zemljotresi i Atlantida je potonula u more.
Dve legende o nestanku Atlantide
Postoji mnogo legendi o Atlantiđanima i o tome kako je njihova napredna civilizacija nestala. Po jednoj legendi, uništili su sami sebe pogrešnom upotrebom nekakve strašne energije, a po drugoj, bogovi su ih kaznili jer su počeli da ratuju protiv svojih prijatelja i da ubijaju ljude zbog svoje pohlepe i želje za sve većim bogatstvom.
