Rusalke, ženski vodeni demoni obično su zamišljane kao lepe devojke, duge riđe koje nisu nosile odeću. Živele su pod vodom, u dvorcima i bile pod vlašću Vodenog Duha.
Inače, rusalke izlaze iz vode samo za vreme Rusalne nedelje, i to na nedelju dana.
Za vreme Rusalne nedelje, ljudi su poštovali određene zabrane, kako ne bi uvredili rusalke ili došli s njima u dodir i bili kažnjeni, pišu Jelena Bujdić Krečković i Aleksandar Repedžić u knjizi Legende, mitovi i narodni običaji Đerdapa, prenosi „Nacionalna geografija“.
Verovalo se da ako neko vidi rusalke, mogao bi ostati nem ili dobiti zanos igranja, koji se smatrao najgorom kaznom od rusalki, jer je pri ovom igranju dolazio zamor do smrti.
Tokom Rusalne nedelje bilo je zabranjeno peti se na drveće, jer se smatralo da rusalke dok su na kopnu, borave u krošnjama drveća.
Postojala je zabrana rada u vinogradima ili bilo kakvog posla vezanog za zamljoradnju, pošto su rusalke u to vreme dolazile da daju potrebnu vlagu poljima.
Kada je zabrana morala da se prekrši, kao efikasno sredstvo protiv dejstva rusalki se smatrala trava pelin. U tom slučaju, čovek bi sa sobom nosio pelin, koga su se rusalke plašile. Takođe, ukoliko čovek jede beli luk, smatralo se da neće moći doći pod dejstvo rusalki.
Dana je predvodila rusalke na kopno u zlatnim kočijama
Carica rusalki je bila carska kći koju je maćeha utopila i zvala se Diva, Divka, Divšina i Dana i predvodila je rusalke na kopno vozeći se u zlatnim kočijama. Prema mitu, bile su predane muzici, pevanju i igranju, a loše raspoložene prema ljudima, naročito prema ženama.
