Stanovnici drevnog bliskoistočnog grada pod imenom Tall el-Hammam (današnji Jordan) jednog dana su pre otprilike 3.600 godina, doživeli nezapamćenu katastrofu.
Zaleđena svemirska stena jurila je prema njima brzinom od oko 61.000 km/sat, a potom eksplodirala u velikoj vatrenoj kugli oko četiri kilometra iznad zemlje. Eksplozija je bila oko hiljadu puta snažnija od atomske bombe bačene na Hirošimu. Svi koji su ugledali blesak istoga časa su oslepeli. Temperatura vazduha ubrzo se podigla iznad 2000 °C. Odeća i drvo smesta su planuli, a mačevi, koplja, cigle i keramika počeli su da se tope. Ceo grad je goreo.
Nekoliko sekundi potom, snažan udarni talas porušio je grad do temelja. Krećući se brzinom od 1.200 km/sat, bio je snažniji od najgoreg tornada koji je ikada zabeležen. Smrtonosni vetrovi prodirali su gradom rušeći sve pred sobom. Niko od 8.000 stanovnika i njihove stoke nije preživeo. Njihova tela su bila raskomadana i razbacana unaokolo.
Otprilike minut posle toga, 22 kilometra zapadno od Tall el-Hammama, udarni talas pogodio je i biblijski grad Jerihon. Njegovi zidovi su se srušili kao kule od karata i grad je izgoreo do temelja.
Kako bi shvatili šta se dogodilo, naučnici su upotrebili internet kalkulator udara za modeliranje scenarija koji odgovaraju dokazima pa su zaključili da je krivac bio mali asteroid sličan onom koji je 1908. srušio 80 miliona stabala u sibirskoj Tunguziji (Rusija).
Ali kako nisu imali konkretne dokaze za tu tvrdnju, stručnjaci su se dali u potragu.
Dijamanti u prašini
Kod Tall el-Hammama naučnici su pronašli fini peščani prah poznat kao “udarni kvarc” koji može da nastane samo pri enormnom pritisku od 51 tone po kvadratnom centimetru (pet gigapaskala).
Arheolog Phil Silvia, geofizičar Allen West, geolog Ted Bunch i astronom Malcolm LeCompte pronašli su i sitne čestice “dijamonoide” koji se tako zovu jer su čvrsti kao dijamanti, ali svaki je manji od virusa gripa. Čini se da su, zbog visokog pritiska i temperature, drveće i biljke odmah bili pretvoreni u dijamonoide.
Od ostalih dokaza potrebno je pomenuti sferule (čestice isparenog železa i peska koji se topio na 1590 °C) i sitna rastopljena metalna zrnca, uključujući iridijum (s tačkom topljenja od 2466 °C), platinu (koja se topi pri 1768 °C) i cirkonov silikat (1540 °C).
Sve te tvari dokazuju da su temperature u gradu porasle više od temperatura vulkana, ratovanja i normalnih gradskih požara. Jedini preostali prirodni proces jeste kosmički uticaj. Uostalom, isti dokazi nalaze se na poznatim mestima udara kao što su npr. krater Chicxuluba, nastao udarom asteroida koji je pokrenuo izumiranje dinosaurusa.
Jedna preostala zagonetka jeste zašto su grad i više od sto drugih naselja bili napušteni vekovima posle katastrofe. Moguće je da je visok nivo soli onemogućio uzgoj useva. Eksplozija je po dolini mogla da razbaca otrovni sloj slane vode Mrtvog mora. Tamo se nije moglo živeti skoro 600 godina, sve dok minimalne količine kiše nisu isprale nagomilanu so.
Da li je bilo očevidaca?
Moguće je da se usmeni opis uništenja grada mogao da prenosi generacijama sve dok nije zabeležen kao biblijska priča o Sodomi.
Biblija opisuje devastaciju urbanog središta u blizini Mrtvog mora: kamenje i vatra padali su s neba, uništeno je više od jednog grada, gust dim se dizao iz požara, a stanovnici su stradali.
Možda je biblijska priča upravo prvi zapis takvog katastrofalnog događaja. Dokazi govore u prilog tome?!
