Supernova tipa 1a je jedan od najeksplozivnijih događaja u svemiru, a dešava se u dvojnom sistemu belog patuljka i druge zvezde koja je u svojoj završnoj – fazi crvenog džina. Naučnici misle da su na Zemlji otkrili ostatak jedne takve supernove.
Pažljivo je proučavan vanzemaljski kamen, koji je otkriven u Egiptu 1996. godine.
Naučnici su na osnovu njegove strukture znali da je vanzemaljskog porekla, sumnjajući da delići u njemu zapravo potiču od oblaka gasa i prašine koji su ostali od drevne supernove.
Tokom milijardi godina, mešavina prašine formirala je čvrstu stenu koja je zarobila gas.
“U neku ruku, mogli bismo da kažemo da smo uhvatili supernovu 1a u trenutku kada se desila, jer su se atomi gasa iz eksplozije zarobili u oblaku prašine, koji je s vremenom formirao kamen”, kaže geohemičar Jan Krejmers sa Univerziteta u Johanezburgu.
Koristeći veoma osetljive i nedestruktivne tehnike hemijske analize, tim naučnika proučavao je sićušan uzorak kamena.
Otkrili su nizak postotak silicijuma, hroma i mangana, što je značilo da kamen nije formiran u našem solarnom sistemu.
Utvrdili su visok nivo gvožđa, sumpora, fosfora, bakra i vanadijuma, što takođe nije nešto uobičajeno za naš deo svemira.
Naučnici su takođe došli do zaključka da kamen nije potekao od supernove tipa 2 (uobičajene eksplozije masivne zvezde), jer ima previše gvožđa u odnosu na silicijum i kalcijum, što znači da to ostavlja mogućnost da je zapravo nastao iz supernove 1a.
“Ukoliko je naša hipoteza tačna, hajpeša bi bio prvi opipljivi dokaz i ostatak supernove tipa 1a na Zemlji”, istakao je Krejmers.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
