Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš kaže da je novi veliki izveštaj o klimatskim promenama “vodič za preživljavanje čovečanstva”.
Čista energija i tehnologija mogu se iskoristiti da bi se izbegla rastuća klimatska katastrofa, navodi se u izveštaju.
Na sastanku u Švajcarskoj, da bi se dogovorili o budućnosti kao i o smanjenju efekata staklene bašte, naučnici za klimu su upozorili da će ključni globalni temperaturni cilj verovatno biti “promašen”.
Njihov izveštaj kaže da rapidna smanjenja fosilnih goriva mogu sprečiti najgore posledice klimatskih promena.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš kaže da bi sve zemlje trebalo da iznesu svoje neto nulte planove koji bi se realizovali tokom decenije pred nama. Ovi ciljevi bi trebalo da brzo smanje emisije gasova, koji prouzrokuju staklenu baštu koja zagreva atmosferu naše planete.
“Postoji mogućnost da se obezbedi životna i održiva budućnost za sve”, navodi se u izveštaju.
Vlade su se ranije saglasile da deluju u skladu saa time da izbegnu porast globalne temperature iznad 1,5 stepeni Celzijusa. Ali ovaj podatak je već premašen, te su sada stručnjaci uvereni da će verovatno preći 1,5 C do 2030. godine.
Nova studija UN ima za cilj da svede na jednu tanku knjigu nekoliko značajnih nalaza o uzrocima, uticajima i rešenjima klimatskih promena koji su objavljeni od 2018. godine.
Navodi značajne uticaje koje klimatske promene već imaju na svet i objašnjava da će se znatno pogoršati.
Očekuje se da će se do 2100. godine ekstremne obalne poplave koje su se dešavale jednom u veku dešavati najmanje jednom godišnje na polovini svetskih lokacija.
“Čak i u bliskoj budućnosti, veća je verovatnoća da će globalno zagrevanje dostići 1,5 stepeni Celzijusa čak i po scenariju sa veoma niskim efektom staklene bašte”, navodi se u izveštaju.
“Ako ciljamo na 1,5 C i postignemo 1,6 C, to je i dalje mnogo bolje nego da kažemo da je prekasno, jer smo tada osuđeni na propast”, izjavila je dr Friderike Oto, sa Imperijal koledža, članica glavnog tima za pisanje ovog izveštaja.
Sinteza pokazuje da bi projektovane emisije CO2 iz postojeće infrastrukture fosilnih goriva, kao što su naftne bušotine i gasovodi, uništile preostali “budžet” ugljen dioksida
“Ne postoji granični dan (za fosilna goriva), ali je jasno da će infrastruktura fosilnih goriva koju već imamo da prođemo kroz taj ugljenični budžet”, rekao je dr Oliver Geden iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.
Vodeći svetski naučnici napisali su izveštaj UN sa kojim moraju da se saglase sve vlade.
U dokumentu se snažno tvrdi da prelazak preko 1,5 C neće biti smak sveta jer bi ovo moglo biti samo “privremeno prekoračenje”.
Autori kažu da su optimisti da se dramatične promene mogu postići brzo, ukazujući na ogroman pad cene energije proizvedene od sunca i vetra.
Oni takođe tvrde da promene koje pokreću potrošači u pogledu ishrane, bacanja hrane i prelaska na transport sa niskim sadržajem ugljenika mogu postići značajno smanjenje emisija iz mnogih sektora.
Ali u izveštaju se takođe priznaje da će, pored dostizanja neto nulte emisije štetnih gasova što je pre moguće, biti potrebna velika upotreba tehnologije uklanjanja ugljen-dioksida. Naučnici kažu da je ovo realan plan da se temperatura Zemlje vrati pod kontrolu i zagrevanje ispod 1,5 stepeni Celzijusa.
Neki posmatrači sumnjaju, govoreći da ove tehnologije nisu dokazane.
“Znamo šta treba da se desi, ali deo uklanjanja ugljenika i ideje za hvatanje i skladištenje ugljenika su ogromna distrakcija”, rekla je Lili Fur, iz Centra za međunarodno pravo životne sredine, koja je prisustvovala sednici UN.
Odgovarajući na zahtev izveštaja za hitnije mere, generalni sekretar UN poziva zemlje da iznesu svoje planove za neto nulu do kraja ove decenije.
“Lideri razvijenih zemalja moraju da se obavežu da će dostići neto nulu što je moguće bliže 2040. godini, granicu koju svi treba da poštuju”, rekao je on u saopštenju.
