Biljke kao da “vrište” od bola ako ih neko povredi. Oni možda ne vokaliziraju na isti način kao ljudi, ali definitivno prave zvukove kada su naglašeni koji zvuče poput pucketanja na ultrazvučnim frekvencijama (koje ne možemo da čujemo). Na ovaj način, smatraju naučnici, verovatno šalju poruke okolini o mogućoj pretnji.
“Čak i u potpuno tihom polju, postoje zvuci koje ne čujemo, a koji nose određene informacije. Neke životinje mogu da čuju te zvukove, tako da se možda tamo dešava velika akustična interakcija”, objasnila je evolucioni biolog Lilah Hadanj sa Univerziteta u Tel Avivu. u Izraelu.
Biljke sve vreme razmenjuju informacije sa insektima i drugim životinjama, a mnogi od ovih organizama komuniciraju putem zvuka, tako da bi bilo veoma čudno da biljke uopšte ne koriste zvuk“, dodala je ona.
Snimljeni paradajz i duvan
Naime, kada su biljke pod stresom, one nisu toliko pasivne kako mnogi pretpostavljaju. Prolaze kroz neke prilično dramatične promene, jedna od najvidljivijih (barem nama ljudima) je oslobađanje prilično jakih aroma. Takođe mogu promeniti boju i oblik.
Ove promene mogu signalizirati opasnost za druge obližnje biljke, koje zatim uključuju odbrambene mehanizme ili privlače životinje da se izbore sa štetočinama koje bi mogle naštetiti biljci.
Međutim, do sada nije u potpunosti istraženo da li biljke emituju druge vrste signala – kao što su zvukovi. Pre nekoliko godina, Lilah Hadanj i njene kolege otkrile su da biljke mogu da detektuju zvuk. Stoga je sledeće logično pitanje bilo da li mogu da ga proizvedu.
Da bi saznali, snimili su biljke paradajza i duvana u različitim uslovima. Prvo su snimili biljke koje nisu pod stresom, kako bi dobili osnovnu vrednost. Zatim su snimili biljke koje su bile dehidrirane i one kojima su odsečene stabljike. Ovo su prvo snimili u zvučno izolovanoj akustičnoj komori, a zatim u normalnom okruženju staklenika.
Biljke pod stresom oslobađaju u proseku oko 40 klikova na sat
Nakon toga su pomoću kompjuterskog algoritma snimili razlike između zvukova koje proizvode biljke koje nisu bile pod stresom, kojima su seče stabljike i koje su dehidrirane. Naime, zvuci koje emituju biljke slični su pucketanju ili škljocanju, samo što se sve to dešava na frekvenciji previsokoj da bi ljudi mogli da ih razaznaju.
Biljke koje nisu pod stresom uopšte ne prave mnogo buke, samo se druže u tišini i odmaraju. Nasuprot tome, biljke pod stresom emituju u proseku oko 40 klikova na sat, u zavisnosti od vrste. A biljke lišene vode kao da snimaju pesmu u studiju. Pucaju sve češće i pre nego što se pojave prvi vidljivi znaci dehidracije, koja dodatno eskalira kako se suše, a zatim polako jenjavaju kako počinju da venu.
Algoritam je mogao da razlikuje te zvukove, kao i vrste biljaka koje ih emituju. I to nisu samo biljke paradajza i duvana. Tim je kasnije testirao različite biljke i otkrio da je “glasanje” prilično uobičajena aktivnost biljaka. Naime, snimili su zvukove pšenice, kukuruza, grožđa i kaktusa.
Kako proizvode ove zvukove i za koga?
Ali još uvek postoje neke nepoznanice. Na primer, nije jasno kako tačno prave ove zvukove. Neka prethodna istraživanja su otkrila da dehidrirane biljke prolaze kroz proces kavitacije, gde se u stabljici formiraju mehurići kiseonika koji se šire i skupljaju, što bi moglo da stvori zvuk sličan pucanju.
Ne znamo da li i biljke „vrište“ kada naiđu na druge opasnosti. Patogeni, izlaganje UV zračenju, ekstremne temperature i drugi nepovoljni uslovi takođe mogu prouzrokovati pucanje biljaka poput omotača.
“Sada kada znamo da biljke prave zvukove, sledeće pitanje je – ko bi mogao da ih čuje? Trenutno istražujemo reakcije drugih organizama, i životinja i biljaka, na ove zvukove i našu sposobnost da identifikujemo i interpretiramo zvukove u potpuno prirodnoj okruženja“, rekla je Lilah Hadanj.
