– Negde putem shvatio sam da je smrt samo još jedan trenutak. Trenutak koji nam, doduše, oduzima sve druge trenutke. Čini li ga to najvažnijim ili najmanje važnim, ne znam ni sam- Marko Babić
Knjiga Marka Babića “Putovanje zvano igra” je prošle godine mesecima bila najpopularnija knjiga u Hrvatskoj, a napokon je stigla i u srpske knjižare.
Ova knjiga je obavijena tragedijom, jer je autor Marko Babić u 31. godini preminuo od raka kostiju. Iako je tema potresna, Marko je u svojoj knjizi ispričao najlepšu priču o životu, o nadi, nepokolebljivosti i hrabrosti tokom borbe sa opakom bolešću. Uz svu svoju veliku patnju i bol pokazao je koliko je život važan i lep.
Marko je pre više od dve godine na svojim društvenim mrežama podelio vest o svojoj dijagnozi, Ewingovom sarkomu i od tada je, svojim hrabrim i vedrim duhom, širokim osmehom i zaraznom energijom, bez obzira na tešku bolest, uveseljavao živote ljudi koji su ga pratili.
Svoju bolest je pretvorio u putovanje na koje je pozvao sve ljude, prvo kroz Instagram objave, a zatim i kroz redove svoje knjige. “Putovanje zvano igra” je na prvu knjiga o raku, a zapravo se ispod korica krije priča o optimizmu, nadi i radosti života koju svi treba da pročitaju.
– Nedavno mi je neko napisao da imam neobičan dar da običnu priču ispričam na jako zanimljiv način. Taj kompliment već nedeljama miluje moj ego. Izvlačim iz toga zaključak da je knjiga koju ćeš (nadam se) kupiti jedna obična priča jednog običnog lika o jednom običnom raku, ispričana na neobičan (ili, ako pitaš moj ego, jako zanimljiv) način.
Da, znam, pomalo zvuči kao uvod u otrcani američki film. Lik ima rak i odlučuje da napiše knjigu o tome. Ali iako je ovo knjiga o mom putovanju od trenutka dijagnoze, dao sam svaki atom sebe da to ne bude priča o raku.
Neću da te lažem. Spominje se on pozamašan broj puta. Ali ja ga, kao, doduše, i sve ostalo u životu, gledam i doživljavam iz nekog svog ugla. Moguće je da ćeš koji put pustiti suzu, ali ja sam se trudio da to puno češće bude od smeha nego od tuge”
– Markove su reči kojima je opisao knjigu. Knjiga je pisana u formi dnevnika i sadrži pedesetak priča koje hronološki prate Markov život sa bolešću, od njegovog saznanja do prihvatanja i življenja sa njom. Iznoseći u dnevniku svoje misli, Marko je želeo da podeli najdublji deo sebe, ali i da ostavi neizbrisiv trag i pomogne svima koji se suočavaju sa kancerom.
Iako nas je fizički napustio pre osam meseci, zauvek živi u svima onima koji su imali priliku da ga sretnu uživo ili upoznaju kroz stranice knjige. Zahvaljujući Markovoj supruzi njegova knjiga živi i nastavlja da pomaže ljudima koji su se susreli sa istom ili sličnom dijagnozom.
Marko je bio arhitekta i marketinški stručnjak, a iza sebe je ostavio suprugu Tinu i ćerkice Tonku i Luce. Knjiga može da se kupi u svim većim knjižarama na području Srbije, a uskoro će biti objavljen i nastavak.
