Sređivanje privatne bašte u Rebildu, u Danskoj, dobilo je potpuno neočekivan tok kada su vlasnici iskopali vikinško blago.
Kopajući za izgradnju terase, oni su nabasali na riznicu srebra tešku 18,5 kilograma i sastavljenu od 700 objekata. Među blagom zakopanim u glinenoj posudi nalaze se narukvice, 47 celih novčića i fragmenata, srebrne poluge, mali Torov čekić, kao i razni isečeni srebrni predmeti…,saopštio je Istorijski muzej Severnog Jilanda (Nordjyske Museer).
Ovo je najveća srebrna riznica blaga iz vikinškog doba u Danskoj. Dosadašnji rekorder – Terslevska riznica – teška je značajno manje, tek oko 6,5 kilograma.
– Trebalo je da to da bude samo par sati teškog baštenskog rada na uklanjanju uporne trave, kamenja i šljunka zbog nove popločane terase, ali se pretvorilo u najveće iznenađenje u mom životu – rekao je pronalazač riznice, koji je želeo da ostane anoniman, naveo je muzej.
– Nakon pola sata kopanja, moje vile su udarile u nešto što je ispustilo čudan zvuk. Prvo sam mislio da je to staro gvožđe ili žica od ograde, uz neke krhotine grnčarije, ali kada sam počeo da kopam rukama, odjednom sam iz zemlje počeo da vadim jedan metalni predmet za drugim. Posle kratkog vremena pažljivog rada, shvatio sam da su to nakit, novčići i srebrne poluge – dodao je on.
Deo u glinenoj posudi
Oko 320 predmeta ukupne težine 6,4 kilograma još uvek se nalazilo u prvobitnoj glinenoj posudi, dok je ostatak pronađen u zemlji oko samog mesta nalaza.
Torben Sarauv, šef kulturne baštine i arheolog u Muzeju, ne krije oduševljenje ovim spektakularnim i jedinstvenim nalazom.
– Ovo je nalaz od ogromnog značaja za naše razumevanje vikinškog doba u Danskoj. Ne samo zbog veličine, već i zato što riznica tako jasno pokazuje kako je srebro funkcionisalo kao bogatstvo i sredstvo plaćanja u to vreme. To je kao da ste pronašli sef iz vikinškog doba – rekao je Sarauv.
Riznica krije i jedan zagonetan trag: na jednoj od srebrnih poluga urezane su rune. Natpis se može pročitati kao „hutu“, što se može tumačiti kao ime, oznaka vlasnika ili neka druga vrsta značajnog obeležja.
Novi nalaz iz Rebilda je, prema rečima Torbena Sarauva, posebno je zanimljiv jer njime dominiraju poluge, nakit i komadi sečenog srebra, dok novčići čine tek mali deo ukupne težine. To pruža redak uvid u to kako se bogatstvo moglo čuvati i organizovati u Danskoj tokom vikinškog doba.
– Kada analiziramo težinu srebrnih predmeta, riznica otkriva informacije o ekonomskoj praksi tog vremena. Blago se ne sastoji samo od lepih predmeta; većina njih je deo strukturiranog vrednosnog sistema zasnovanog na težini – objasnio je on.
Srebrne poluge, nakit i lomljeno srebro korišćeni su kao sredstvo plaćanja i rezerva vrednosti, pri čemu je presudna bila težina srebra. Zbog toga je srebro često sečeno na manje komade, deljeno ili pretapano.
Neuobičajeno veliki broj srebrnih poluga u ovoj riznici grupiše se oko određenih težinskih kategorija, a isto važi i za delove narukvica. To sugeriše da srebro nije prikupljeno nasumično, već je organizovano kao značajna zaliha vrednosti.
I arapski i anglosaksonski novčići
Riznica sadrži i arapske i anglosaksonske novčiće, što prema Torbenu Sarauvu svedoči o tome koliko je Danska u vikinško doba bila tesno povezana sa velikim delovima Evrope i oblastima daleko na istoku.
– Upravo je to fascinantno kod ovog nalaza. Srebro je ležalo skriveno u Rebildu, ali ono ukazuje na mnogo širi svet. Novčići otkrivaju da su postojale veze sa islamskim svetom na istoku i Engleskom na zapadu, govoreći o vremenu u kojem su se ljudi, roba i vrednosti kretali na ogromnim udaljenostima – kaže on.
Novčići su takođe ključni za datiranje. Nalaz sadrži dva anglosaksonska srebrna penija iskovana pod kraljem Edvardom Starijim, koji je vladao od 899. do 924. godine. Oni pružaju važnu vremensku odrednicu, jer riznica nije mogla biti zakopana pre nego što su ovi novčići dospeli u opticaj.
Arapski srebrni novčići, takozvani dirhemi, nose različite natpise koji se često mogu povezati sa određenim kovnicama i godinama. Oni se naročito pojavljuju u srebrnim riznicama iz 10. veka. Često su sečeni na manje delove, što je slučaj i u ovoj riznici.
Ovaj novi nalaz nije usamljen. U istom neposrednom okruženju je 1971. godine pronađena još jedna velika srebrna riznica, takozvana Rebildska riznica, koja takođe potiče iz 10. veka. Ona se sastoji od srebrnih poluga, sečenog nakita i manjih komada srebra – ukupno oko četiri kilograma srebra koji su bili umotani u kožu.
Mesto nalaza nove riznice nalazi se u moderno izgrađenom naselju, zbog čega nije moguće sprovesti veća arheološka istraživanja na samoj lokaciji. Blago je moglo biti zakopano u blizini vikinškog naselja, pored tadašnjih puteva ili na nekom skrovitijem mestu, ali bez opsežnijih istraživanja precizan kontekst ostaje otvoren.
Srebrna riznica je proglašena za „danefe“ (arheološko blago od nacionalnog značaja koje pripada državi) i poslata je na procenu u Nacionalni muzej.
Ko su bili vikinzi?
Vikinzi je termin kojim se označavaju nordijski, tj. skandinavski ratnici, pirati i trgovci koji su tokom takozvanog vikinškog doba, od 793. do 1066. godine, krenuli u pljačkaške, ali i osvajačke pohode po Evropi i svetu. Iako se često koristi kao termin za narod, termin viking to nije, već označava nečije „zanimanje“.
– Novi talas skandinavskih migracija iznenadio je zapadnu Evropu krajem 8. i početkom 9. veka. O prilikama koje su tada vladale u skandinavskim zemljama evropski savremeni pisci znali su veoma malo, pa su glavni izvor za to doba kasniji nordijski tekstovi literarnog karaktera. Doba takozvanih normanskih ili vikinških napada iz skandinavskih zemalja obuhvata razdoblje od približno 300 godina (od kraja 8. do kraja 11. veka). Naziv normani nastao je u napadnutim evropskim zemljama koje su o napadačima znale samo da dolaze preko mora, sa severa. Naziv viking označava gusara u staronorveškom. Nastao je od reči vik, koja znači zaliv, i dodatka -ing, pa ukupno označava čoveka koji silazi u morski zaliv da bi pošao na gusarenje i u pomorske podvige. Reč viking je naziv sa sam gusarski poduhvat – piše Miroslav Brandt u knjizi „Srednjovjekovno doba povijesnog razvitka“.
U drugoj polovini 8. veka Norvežani su počeli napade na Šetlandsko ostrvo i grupu Orkni, dodaje. A sledili su napadi na Veseks i Nortambriju.
– Oskudnost norveškog tla uzrok je što je norveška invazija izrazito težila za osvajanjem područja pogodnog za naseljavanje. Počevši od tridesetih godina 9. veka napadima Norvežana pridružuju se i Danci. Njihovi bezbrojni napadi na Englesku doveli su do zaposedanja dve trećine nizije Britanskog ostrva. Prodirali su duboko u unutrašnjost Francuske pljačkajući i paleći. Između 859. i 861. uplovili su u Sredozemno more i opustošili pojedine delove južne Francuske, Pizu u Italiji i veliki deo Toskane. Krajem 8. i početkom 9. veka u invaziju Normana uključili su se i Šveđani. Oni su napadali i zatim stvarali trajna uporišta na obalama Riškog i Finskog zaliva. Otuda su kretali prema jugu kao trgovci i ratnici, unajmljujući se u vojnu službu ruskih knezova u Ladogi, Novgorodu, Kijevu… Već 839. njihovi predstavnici dopiru preko Rusije sve do Carigrada – navodi se u knjizi.Deo vikinga uspeo je da stigne i do Severne Amerike, koju su nazvali Vinland.
