Stručnjaci razgovaraju o mogućnostima novog standarda za mobilne komunikacije šeste generacije (6G), koji će ujediniti industrijske i svakodnevne pametne uređaje i pretvoriti mobilnu interaktivnu televiziju u stvarnost. Satelitski internet će bazne stanice prebaciti u svemir, a mi ćemo se zauvek rešiti žica i kablova.
Ujedinjujući početak
Najnoviji standard mobilne komunikacije 5G primenjuje se ciljano u najrazvijenijim zemljama. Probne platforme se otvaraju u Moskvi i Sankt Peterburgu. Napredne komunikacione tehnologije nude velike prednosti, a za prodajna tržišta 5G se razvila ozbiljna borba.
Sukob između SAD i Kine je doveo do hapšenja glavnog menadžera kompanije „Huavej”, koja je lider u proizvodnji komponenti za mreže pete generacije. Ali oni već razmišljaju o 6G. Međunarodna unija za komunikacije pozvala je na razmenu ideja o ovoj temi.
„6G razvija standarde 5G. On će biti univerzalniji, odgovaraće izazovima sa kojima se suočava društvo, obezbediće rad sistema mobilne televizije i interneta”, rekao je Sergej Makarov, profesor Više škole primenjene fizike i svemirskih tehnologija na Sankt Peterburškom politehničkom univerzitetu „Petar Veliki”. Sada uglavnom koristimo zemaljsku i kablovsku televiziju, a 6G će sve to prevesti u mobilni režim.
Mobilna televizija će postati ozbiljan konkurent. Regionalne televizijske kompanije će moći da formiraju sopstveni televizijski sadržaj, a ovo je vrlo ozbiljan korak napred sa stanovišta biznisa i razvoja interaktivnih televizijskih tehnologija”, objašnjava naučnik. Nova vrsta televizije testiraće se u eksperimentalnim zonama 5G, iako to zahteva ozbiljne finansijske troškove i pravno angažovanje.
Sledeća generacija mobilne komunikacije će dovesti do revolucionarnog proboja – ujediniće industrijske i svakodnevne internet stvari. „Sada su to raštrkana ostrva koja funkcionišu odvojeno jedno od drugog. U budućnosti će na istoj mreži biti automobili, vozovi, avioni, svemirske letelice, kućni aparati. Treba doći do ogromnog broja proizvođača i ponuditi im povoljan ujedinjeni standard komunikacije”, rekao je Makarov.
U potrazi za frekvencijom
Sve se to ne može realizovati bez slobodnih frekvencijskih opsega, a ostalo ih je vrlo malo. Za 5G i 6G se koristi milimetarski opseg, uključujući terahercni koji prelazi na infracrveni, a to će ubrzati prenos velike količine informacija (više od jednog terabita u sekundi), smanjiti odlaganja, smanjiti veličinu baznih stanica.
„Što se više penjemo sa frekvencijama od gigaherca do teraherca, to je manja udaljenost koju možemo da obuhvatimo. Terahercni dijapazon se koristi na trgovima, stadionima, železničkim stanicama, u vozovima. Tamo gde ima puno ljudi i potrebno je obezbediti mrežni saobraćaj na relativno malom prostoru. U standardima 3G, 4G je 40 do 50 kilometara između baznih stanica, ovde je nepraktično uzimati visoke frekvencije, jer tada iako morate instalirati male stanice, to mora biti često”, ističe stručnjak.
On upoređuje situaciju sa revolucijom nafte iz škriljaca u naftnoj industriji. Iscrpljivanje tradicionalnih nalazišta je dovelo do toga da su iz unutrašnjosti zemlje izvučene najnepristupačnije rezerve. Tako je i u mobilnoj komunikaciji. Morate da tražite frekvencije, da smišljate načine kako da ih upotrebljavate efikasnije.
Planeta pod internetom
Nova generacija komunikacija će biti korak ka globalnom pokrivanju čitave planete internetom, pokrivajući najnepristupačnije regione, uključujući svemir nad Zemljom. Satelitski internet se već testira. Britanska kompanija OneWeb je lansirala deo grupe od šest stotina satelita, postoje sateliti „Starlink” kompanije Spejs iks, u Rusiji se razvija projekat „Sfera”.
„Ovaj sistem, koji pokriva čitav svet, omogućiće da se bazne stanice prenesu u svemir, na satelite. Oslobodićemo se žica i zemaljske infrastrukture. Ako ovo uspe, biće odlično”, ističe Sergej Makarov.
Za sada je lični satelitski internet jako skup: na primer, sistem „Iridijum”. Ako uspemo da učinimo ovu tehnologiju jeftinom i pouzdanom, čovečanstvo će steći snažno okruženje za internet stvari, upravljanje elektronikom, televizijsko emitovanje i komunikaciju.
„Stvarati lokalne sisteme za jednu državu jeste – jučerašnjica. Čitav svet živi u jednoj informacionoj strukturi. Stalno primamo nove poruke o događajima širom planete uz kašnjenje od najviše sat vremena. Više ne primećujemo da se sadržaj neprestano povećava. Epidemija virusa korona je odličan primer.
Sva naša komunikacija, rad, učenje, čak i lečenje (komunikacija pacijenata sa lekarima), prešla je na internet, ogroman teret je pao na provajdere, i oni su pokazali da sve funkcioniše. Bila je to mala revolucija, konačno su ljudi shvatili koliko su važni pouzdani kanali komunikacije”, zaključuje naučnik.
Piter Beter iz Belove laboratorije je uporedio ovo sa „šestim čulom”, pa čak i sa nervnim sistemom koji će pomoći čoveku da prevaziđe fizičke mogućnosti.
Međutim, realizacija 6G mreže je pitanje budućnosti, proći će najmanje desetak godina pre nego što se pojave potrebne inovacije i objavi standard.
