Kada je počeo raspad Sovjetskog Saveza, Mihail Sergejevič Gorbačov to nije mogao da preživi politički, te je podneo ostavku i ujedno bio i poslednji predsednik te države, nakon čega je Boris Jeljcin postao prvi predsednik Rusije.
Mihail Sergejevič Gorbačov rođen je 1.marta 1931.godine. Roditelji su mu bili mešovito rusko-ukrajinskog porekla. Zanimljivo je da mu je deda bio žrtva represivnog Staljinovog režima i da je bio poslan u Sibir.
Međutim, ono što je Gorbačovog uvek obeležavalo pored političkih stvari je i jedno fizičko obeležje.
Ovaj mladež ili obeležje, Gorbačov ima od rođenja, a mnogi ovaj znak nazivaju vatreni mladež.
Gorbačov je kao dete kršten u pravoslavnoj crkvi. Zbog njegovog divljenja sv. Franji Asiškom, čiji je grob u Asisiju posetio 2008. godine, neki su naslućivali da je potajice sklon katolicizmu.
Zanimljivo je da tamnu mrlju na čelu Gorbačov ima još od rođenja. Ta pojava na koži naziva se vatreni madež (lat. naevus flammeus) i nastaje zbog širenja kapilara na koži još prije rođenja.
Naveus flammeus, plameni mladež, ili mrlje boje crvenog vina predstavlja promenu na koži crvene boje koje se javljaju kod novorodjenčadi već na rodjenju, ili nešto kasnije, u toku ranog detinjstva. U pitanju je kapilarna malformacija površnih sudova koji se nalaze u dermu kože.
Podestimo, Gorbačov je okončao razdoblje “Hladnog rata” i odrekao se čvrste kontrole nad članicama Varšavskog pakta, što je dovelo do pada režima u istočnoevropskim zemljama.
Proces koji je započeo nije uspeo da kontroliše, zbog čega se 1991. raspao Sovjetski Savez, što ni on politički nije uspeo da preživi, čemu je odlučujuće doprineo njegov bivši politički štićenik Boris Jeljcin, koji je postao prvi predsednik Rusije.
Zbog svega ovoga, 1990. godine je nagrađen Nobelovom nagradom za mir.
