Rekordne vrućine, sve učestalije meteorološke katastrofe, otapanje glečera i rast nivoa mora, dokazi su razornog delovanja čoveka na planetu. Problemi se množe, zvone na uzbunu i traže hitnu akciju protiv klimatskih promena.
U manje od godine dana, četiri naučna izveštaja Ujedinjenih ncija o stanju planete odjeknula su poput groma i probudila građane celog sveta stvorivši alarmantan pritisak na učesnike konferencije o klimi COP25 koja je u ponedeljak počela u Madridu.
Rekordne vrućine
Protekle četiri godine bile su najtoplije od početka merenja temperatura. Jul 2019. bio je najtopliji mesec u istoriji merenja pa će se ova godina verovatno pridružiti i postati peta najtoplija, a možda čak i popeti na 2. ili 3. mesto najtoplijih godina ikad, navodi Američka agencija (NOAA).
Ali to je tek početak. Planeta je toplija za otprilike jedan stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijsko vreme. Međutim, ako temperatura nastavi da raste sadašnjim tempom, zbog emisija gasova i s učinkom staklene bašte, prag od 1,5 stepeni, zacrtan Pariskim sporazumom, bio bi postignut između 2030. i 2052. godine, kažu stručnjaci UN za klimu.
Čak i ako države budu ispoštovale preuzete obaveze o smanjenju emisije gasova staklene bašte, biće to manje od +3 stepena Celizijusa do kraja veka. A koliko je to razorno ilustruje podatak da svakih pola stepena Celzijusa više, povećava se intenzitet i/ili učestalost meteoroloških katastrofa kao što su toplotni talasi, oluje, suše, poplave.
Osim toga, naučnici koji proučavaju nove klimatske modele koji će služiti kao osnova za novi izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) u 2021., govore da će otopljenje biti još izraženije nego što se ranije predviđalo. Najgori scenario bilo bi otopljenje od +7 stepeni Celzijusa u 2100. godini u odnosu na prethodni najgori scenario s porastom +4,8°C.
Katastrofe sve učestalije
U Evropi strašne vrućine više nisu iznimka, Sibirom i Australijom haraju užasni požari, ciklon Idai pogađa Mozambik, a Venecija se suočava sa sve katastrofalnijim plimnim talasima. Iako je neku specifičnu katastrofu teško pripisati klimatskim poremećajima, njihova sadašnja učestalost, odnosno ekstremnost potvrđuje naučna predviđanja.
A naučnici predviđaju da će budućnost biti još mračnija. Uz rast temperature od +1,5°C, epizode jakih kiša biće sve učestalije, sve jače ili obilnije, kaže IPCC. Očekuje se i sve veća učestalost i sve jači intenzitet suša.
Nadalje, zagrevanje planete za čak i dodatnih pola stepena Celzijusa izazvalo bi “jasne” negativne posledice. Na primer, bude li ispoštovan minimalni cilj Pariskog sporazuma globalnog rasta temperature za najviše +2°C, cikloni, uragani ili tajfuni postaće snažniji i cikloni će harati u kategorijama 4 i 5.
Previsoka emisija CO2
Prema izveštaju UN objavljenom ove sedmice, emisije CO2 prosečno su rasle za 1,5 odsto za godinu u poslednjih deset godina i nema nikakvih nagoveštaja usporavanja, a zapravo bi se zagrevanje trebalo usporavati za 7,6 posto za godinu od 2020. do 2030. ako se svet nada da će granica od +1,5°C biti ispoštovana.
Krajem 2018. godine, glavni gqasovi staklene bašte premašili su nove rekordne koncentracije u atmosferi, a posebno CO2, s 407,8 ppm. Poslednji put kada je Zemljina atmosfera imala takav postotak CO2 “bilo je pre 3 do 5 miliona godina: temperatura je tada bila 2 do 3 stepena Celzijusa viša nego danas, dok bi nivo mora bio za 10 do 20 metara viši od sadašnjeg”, navodi Svetska meteorološka organizacija.
Led se topi, raste nivo mora
IPCC kaže da je nivo mora porastao za 15 cm u 20. veku. Taj ritam se ubrzava i nivo okeana nastaviće da raste i preti niskim naseljima na obalama gde će do 2050. godine živeti više od milijarde ljudi.
Čak i ako svet uspe snažno da smanji emisiju gasova staklene bašte, rast okeana se neće moći da zaustavi.
Razlog tog rasta uglavnom je topljenje glečera. Dva lednika na Antarktiku i Grenlandu gube prosečno 430 milijarda tona svake godine od 2006., a ledena kora Arktika smanjuje se takođe i brojni planinski glečeri bi mogli da nestanu.
Ugroženo milion vrsta
Čovek nije odgovoran samo za klimu. Njegova eksploatacija prirodnih resursa dostigla je dosad neviđen bivo, ponajpe radi ishrane broja stanovnika koji raste, dok se istovremeno priroda urušava brže nego ikada pre.
Poljoprivredna praksa, eksploatacija šuma, zagađenje… Stručnjaci UN (IPBES), kažu da je uništeno 75 odsto kopnenog ambijenta, odnosno 66 odsto morskog. To bi za posledicu moglo imati nestanak milion životinjskih i biljnih vrsta, a mnoge od njih već tokom narednih decenija.
