Posebno nezaustavljiv rast disruptivnih tehnologija i revolucija automatizacije nameću potrebu promišljanja o društvu budućnosti. Naime, iako je veštačka inteligencija već u potpunosti promenila globalno poslovanje, činjenica je da su izostale ozbiljne rasprave o njenom uticaju na političke i društvene odnose koji se, naročito sa aspekta moći, nepovratno menjaju. Nezaustavljiva tehnološka revolucija, razvoj veštačke inteligencije i Big data postavili su čovečanstvo pred najveći izazov s kojim se do sada susrelo.
Veštačka inteligencija, već u masovnoj primeni, omogućila je obrađivanje ogromnih količina podataka i informacija, zbog čega (do sada) načelno demokratski sistemi postupno postaju autoritarni. Masovno praćenje, kao i brojni oblici napada na privatnost pojedinca dodatno digitalizuju svet.
Savremeni „nadzorni“ kapitalizam omogućio je razvoj u kom velike privatne tehnološke kompanije prikupljaju više podataka o svakom pojedincu, daleko više nego što su tu priliku ikada imale obaveštajne službe npr. totalitarnih država. Neki informacijski sistemi poznaju nas bolje od naših porodica i prijatelja. Promena opsega i širine dostupnih informacija i stvaranje beskonačnih mreža konkurentnih informacija, podsticaj je za promenu percepcije politike, upravljanja i stavova.
Korporativne države (liberalne demokratije) nevidljivo prerastaju u tehno utopiju, zbog čega će izazov političkog upravljanja vrlo uskoro postati jedan od najvećih s kojima ćemo se suočiti. Naime, sve prisutniji alati za nadgledanje uspostavljaju arhitekturu političkog sistema u kom će nove tehnologije preoblikovati obrasce našeg socijalnog ponašanja, dok digitalni svet rođen u slobodi i kreativnosti kao otvorena i konstruktivna platforma postupno evoluira u sistem kontrole.
Zastrašujući kineski sistem socijalnog kredita
Dok Evropska unija uvodi nove propise o zaštiti ličnih podataka i privatnosti kako bi se ograničila količina ličvih podataka koje kompanije ili organi vlasti mogu da prikupe, svetski mediji uveliko se bave temom zastrašujućeg „sistema socijalnog kredita“ koji je uvela kineska vlada kako bi uspostavila ogromnu mrežu nadzora nad 1,4 milijarde (mnogi kažu gotovo 3) svojih državljana.
Program će u potpunosti biti operativan vrlo uskoro, već do 2020. godine, međutim već sada se sprovodi. Naime, sistem prati ponašanje građana putem mreže od 200 miliona nadzornih kamera (Kina ih u ovom trenutku ima četiri puta više od SAD-a), nakon čega se svaki pojedinac bodovno rangira.
U zavisnosti od svog ponašanja, građani dobijaju ili gube bodove, dakle budu nagrađeni ili kažnjeni, a sve zahvaljujući naglom razvoju tehnologija za prepoznavanje lica, skeniranje tela ili lociranje pojedinca pomoću GPS.
Podaci koji se na taj način prikupljaju kombinuju se s drugim važnim „uobičajenim“ podacima – poput medicinskih, učeničkih ili studentskih dosijea. Na ličnu, digitalnu, virtuelnu karticu skladište se i podaci o finansijama građana, kao i istorija pretraživanja interneta.
Eksperimentalni pilot projekat programa pokazao se vrlo efikasnim. Najmanje 16 gradova i pokrajina širom Kine koristi sistem prepoznavanja lica koji skenira građane s 99,8% tačnosti. AI naočare, izum kompanije LLVision, mogu identifikovati lice iz baze od 10 000 podataka za svega 0,1 sekundu, a koriste se od početka 2018. godne.
Tako policajci i ostali „službenici za sprovođenje zakona“ raspoređeni na ulicama, trgovima i ostalim javnim mestima svakodnevno nose ove čudesne naočare kako bi identifikovali osumnjičene. Naočare, povezane s bazom podataka o sumnjivim osobama, već su pomogle vlastima da identifikuju ljude za koje se sumnja da su počinili ozbiljna krivična dela, ali i najjednostavnije saobraćajne prekršaje (pretrčavanje ulice).
Kineska država je u cilju održavanja socijalne stabilnosti društva, odlučila da podrži razvoj veštačke inteligencije (AI) kojem su u potpunosti posvećene vodeće kineske (i svetske) kompanije – BATHX (Baidu, Alibaba, Tencent, Huawei, Xiaomi)
Zapad zgrožen kineskom diktaturom, a totalitarističku stvarnost oblikuje prema vizijama privatnih tehnloških kompanija
Dakle, dok je Zapad vrlo zabrinut, čak i zgrožen „digitalnom diktaturom“ koja je uz pomoć tehnologije uspostavljena u Kini, istovremeno nije spreman da prizna da je sistem nadzora već odavno institucionalizovan u „slobodnom“, liberalnom i demokratskom svetu u kom se nova totalitaristička stvarnost postupno oblikuje prema vizijama privatnih tehnoloških kompanija GAFAM (Google, Apple, Facebook, Amazon) i državnih elita koje sve češće posežu vrlo autoritarnim metodama.
Naime, Patriot Act kao zakon koji su Sjedinjene Države usvojile nakon terorističkih napada 2001. g. s ciljem jačanja nacionalne bezbednosti i sprečavanja terorističkih napada, bitno je proširio državni nadzor i ovlašćenja američkih saveznih vlasti u sprovođenjui tajnih istraga, prisluškivanja i masovnog prikupljanja privatnih podataka građana bez sudskog naloga, sužavajući time prostor ljudskih prava i građanskih sloboda. Ovaj Zakon nije posebna novost, budući da Sjedinjene Države još iz vremena Hladnog rata koriste satelitski sistem prisluškivanja komunikacija.
Ipak, Zakon je omogućio da američke bezbednosne službe razviju zastrašujući elektronski nadzor nad vlastitim građanima, ali postupno i celu mrežu telekomunikacijskog nadzora koji širom sveta presreće svu našu komunikaciju bilo pisanu (e-mail, društvene mreže) bilo telefonsku, odnosno mobilnu.
Nadziru nas preko društvenih mreža
Dakle, svi naši lični podaci, razmišljanja i namere koje putem Facebooka, Twitera, Skypea, Googla, Yahooa ili Youtubea razmenjujemo, zapravo se nadziru, jer su IT kompanije (pod uticajem Patriot Acta) bile prisiljene da dopuste NSA direktan uvid u svoje servere i podatke o svojim korisnicima. Tehnički, podaci se prikupljaju nasumice, filtriraju prema ključnim rečima i slažu u baze podataka, a mogu se aktivirati u slučaju da neka osoba ili organizacija postane predmet istraživanja.
Ono što je manje poznato javnosti jeste činjenica da je Patriot Act dao sporna ovlašćenja predsedniku SAD da uhapsi bilo koju stranu osobu za koju se veruje da priprema teroristički napad na SAD, ne samo na teritoriju SAD-a već i na teritoriji bilo koje druge zemlje.
Ovako široko shvaćen, Patriot Act je iskorišćen za rušenje talibanske vlade u Avganistanu 2001., za rušenje Sadama Huseina u Iraku 2003. (temeljem lažnih optužbi za posedovanje oružja za masovno uništenje), pod optužbama za podršku teroristima neslavno je završio i libijski predsednik Gadafi, a posebno je kontroverzno ubistvo Osame Bin Ladena na teritoriji Pakistana kog su u tajnoj operaciji likvidirali američki komandosi.
Sonuden otkrio globalne razmere prisluškivanja, NSA nadzire sve!
O razmerima prisluškivanja na globalnom nivou i posledicama zloupotrebe ovlašćenja NSA-e progovorio je 2013. Edvard Snouden bivši zaposleni NSA-e. Naime, prema Snoudonu podaci se masovno prikupljaju bez svrhe, nadzora i „roka upotrebe“, ali ono što plaši jeste mogućnost da ih neko, a to su američke tajne službe, manipulativno i zlonamerno u nekom trenutku upotrebe protiv vas.
Zaista, stvar je zabrinjavajuća! Zakon o stranim bezbednosnim službama i nadzoru (FISA) usvojen 2008. dodatno je narušio zaštitu privatnosti neameričkih građana i uopšte suverenitet zemalja EU, jer je stvorio okolnosti za masovni nadzor građana koji ne žive na teritoriji SAD-a, ali se koriste sistemom claud computing.
Tako npr. svaka američka kompanija koja posluje u Evropi obavezna je da da sve podatke o svojim korisnicima pa bili oni Srbi, Hrvati, Francuzi, Rumuni… a ne Amerikanci, a da istovremeno oni o tome nisu obavešteni. Zahvaljujući internet provajderima – Microsoftu, Googlu, Apple-u, Skype-u, ….uglavnom smeštenim u SAD-u, NSA saznaje sve: lične podatke, podatke o bankovnim računima i kreditnim karticama koje koristite, vaše kontakte, ali i lokacije na kojima ste se nalazili ili se nalazite.
Pre nekoliko godina, Gemalto – najveći svetski proizvođač SIM kartica za mobilne, bio je predmet napada NSA-e koja je korporaciji protivpravno oduzela kodirane podatke koji im omogućuju prisluškivanje razgovora i presretanje tekstualnih poruka i elektronske pošte na mobilnim smart uređajima širom sveta. Velika korporacija nije se ni pobunila smatrajući da ni sudskim postupkom, ali ni političkim pritiskom svoje vlade ne može uticati na postupke američkih bezbednosnih službi.
Ono što je problematično kod ovih zakona jesu ovlašćenja za nadzor komunikacija u realnom vremenu koje su se s mogućih terorista ili terorističkih organizacija (bad gays) proširile i prema svima drugima koji na neki način mogu ugroziti američku nacionalnu bezbednost ili dovesti u pitanje temeljne postulate američke spoljne politike poput novinara, političara i aktivista (good gays-a), političkih stranaka čije sačuvane podatke na famoznom cloudu proučavaju i procenjuju američke bezbednosne službe.
Prate se i inače zakonite političke aktivnosti u Evropi poput organizacije protestnih skupova, ali i kompletne diplomatske aktivnosti, recimo skupovi G8(7) ili G20… Od 2002 špijuniraju se i državnici, setimo se skandala oko prisluškivanja Angele Merkel ili izraelskog premijera, ali i „mali“akteri – svaki građanin može dospeti pod nadzor NSA.
Građani ovo mogu percepirati tek kao deo visoke politike s kojom nemaju nikakve veze, međutim cela situacija je mnogo kompleksnija. Naime, svako od nas može potpasti pod jurisdikciju američkog pravosuđa bez mogućnosti da ga vlastita država, pa i EU zaštiti.
Svaki novac na računu sumnjivog porekla, predmet je interesovanja američkih vlasti!
SAD ima bilateralne sporazume s evropskim državama o saradnji tajnih službi na prikupljanju obaveštajnih podataka, a posebno sporan je Sporazum o unapređenju ispunjavanja poreznih obveza na međunarodnom nivou.
Dakle, svaki novac koji građani imaju na računu, a za koji ne mogu objasniti poreklo postaje sumnjiv, a time predmet interesa američkih vlasti. To naravno ima dobre strane poput sprečavanja utaje poreza, međutim, istovremeno otvara i brojne mogućnosti zloupotrebe. Kao što su pre nekoliko godina FIFI-ni čelnici postali predmet istrage američkih tajnih službi, to mogu postati i obični građani.
Npr. idete da prodate stan mimo agencije i banke, dobili ste novac za koji treba da objasnite poreklo, dok novopečeni vlasnik treba da učini isto. Građani sve češće u bankama ispunjavaju vrlo čudne upitnike u kojima im se postavljaju do sada nezamisliva pitanja poput pripadnosti političkim opcijama ili organizacijama, štaviše pitaju ih da li su teroristi.
U knjizi Digital Disconnect: How Capitalism is Turning the Internet Against Democracy, američki autor, Robert Mekčesni, navodi da su još sredinom devedesetih godina kao rezultat političkog dogovora “svi aspekti javne usluge interneta zapravo privatizovani i preobraženi u slobodno tržište, naravno, uz averziju naučnika (pa i čuvenog Tima Bernersa Lea) koji su internet i moderne komunikacijske tehnologije stvorili javnim novcem.
Nakon institucionalizovane privatizacije, alati i prostor za oglašavanje postali su glavna pokretačka snaga razvoja internet tehnologije. Stoga je temeljna funkcija digitalnog komunikacijskog sistema praćenje korisničkih podataka, a online oglašavanje je nezaustavljivo otvorilo prostor za globalno masovno nadgledanje građana od strane komercijalnih korporacija i obveštajnih službi.
Smanjuje se prostor slobode uz povećanje kontrole i nadzora
Monopolske korporacije su, usko vezane uz zapadne korporativne (strateške) interese efikasno kolonizovale mrežno okruženje, zbog čega je sasvim izvesno da će nova regulacija na kojoj užurbano rade evropske vlade smanjiti prostor slobode i povećati kontrolu i nadzor.
Milijarde dolara potrošeno je na alate za masovni nadzor tajnih službi kako bi se hakovali privatni računari, pametni telefoni, pametni televizori i pametni automobili.
Procenjena količina podataka prikupljenih o pojedincima svaki dan meri se gigabajtima. Digitalni alati imali su za cilj tzv. “dobronamernu” diktaturu utemeljenu na podacima, u kojoj velike kompanije i država određuju “šta je najbolje za nas”.
Od Arapskog proleća takve tehnologije se sve više koriste za destabilizaciju država, ali i za stabilizaciju autokratskih režima. Savremene tehnologije u značajnoj meri ugrožavaju demokratiju i mir, a obeležja digitalnih društava kao što su masovni nadzor, neetički eksperimenti s ljudima i dr., kreiraju i novu digitalno osnaženu vrstu totalitarizma koji je dosegnuo globalne razmere.
U pogrešnim rukama zloupotreba ličnih podataka temeljenih na nadzoru imaće katastrofalne posledice za građane kao pojedince, kao i društvo u celini. U eksplicitno ili implicitno totalitarnoj državi, ova vrsta informacija mogla bi se koristiti za predviđanje i identifikaciju onih ljudi koji se ne slažu s određenim vladinim politikama, unapred definišući raspon sankcije.
Hoking: Veštačka inteligencija bi mogla da postane najgori događaj u istoriji civilizacije!
Činjenica je da će „novo doba“ u kojem već živimo radikalno promeniti postojeći politički sistem koji je očito zastareo i koji se zasigurno neće moći nositi s novim izazovima i potrebama.
I za kraj upozorenje, Stivena Hokinga, jednog od najvećih umova 21. veka, koje je izrekao pred svoju smrt: “Veštačka inteligencija mogla bi da postane najgori događaj u istoriji naše civilizacije osim ako se ne pronađe način kako da se kontroliše njen razvoj.
AI donosi brojne opasnosti, poput stvaranja moćnog autonomnog oružja koje bi manjina koristila za ugnjetavanje većine. Nekontrolisani razvoj AI može dovesti do dubokih raslojavanja i rascepa u svetskoj ekonomiji.” Stoga, evropska društva zahtevaju raspravu o političkom sistemu budućnosti!
geopolitika
