– Parlament u Londonu drugi put je odbio Sporazum o napuštanju Evropske unije, a večeras je odbacio i mogućnost odlaska Velike Britanije bez sporazuma. Jedina preostala mogućnost je da britanska vlada zatraži malo produženje postupka po članu 50. Evropskog sporazuma, ali se time ćorsokak samo produžava”.
To za sajt grčkog lista “Katimerini” piše Pavlos Elefterijadis, profesor Javnog prava na Univerzitetu u Oksfordu, advokat u Londonu i kandidat grčke konzervativne stranke “Nova demokratija” za evroposlanika.
Produžetak procedure pred napuštanje EU je samo privremeno rešenje jer stvari sada stoje tako da britansko političko rukovodstvo treba da donese odluku da li zaista želi izlazak iz EU ili ne – piše Elefterijadis.
Problem s Bregzitom je delimično ustavni: nastao je jer Velika Britanija nema ustav u pisanom obliku, te ni jasna pravila za ustavne promene što Bregzit iziskuje.
Odluka o napuštanju EU je 2016. godine doneta na vaninstitucionalni način, referendumom koji nema pravnu snagu. Karakter tog referenduma je bio samo savetodavni, upravo po Zakonu o referendumu koji je Parlament izglasao 2015. godine.
Baš zbog toga što je referendum bio savetodavnog karaktera, Vlada tvrdi da ga sud ne može poništiti, kao što u slučaju teških povreda procedure može osporiti izbor nekog poslanika.
Ali uprkos samo savetodavnom karakteru referenduma, “svetinjom” ga smatraju i Vlada i protivnik Bregzita Džeremi Korbin, piše Elefterijadis.
Razlog za to nije pravni, već politički. Rukovodstva i Konzervativaca i Laburista – stranaka koje su iz različitih razloga na krajnjim stranama političkog spektra, zalažu se za Bregzit.
Koristeći demokratičnost održanog referenduma kao paravan, stranačka rukovodstva nastoje da “ukrote Parlament” koji je u vezi s Bregzitom mnogo umereniji od njih, i ne slaže se s njihovim ekstremnim postupanjem, ukazuje Elefterijadis.
Zbog toga je u Parlamentu koji u principu ima punu ustavnu nadležnost, “nastao kratki spoj”: Iako vidi da se približava ekonomska katastrofa, Parlament okleva da reaguje strahujući da će biti optužen za “nedemokratsko” ponašanje i preziranje referenduma.
Povrh toga, navodi Elefterijadis, sadašnja kriza jača procene da je način na koji Velika Britanija obično donosi odluke – u demokratski izabranom Parlamentu, izgubio legitimitet, dok se, s druge strane, politički svet boji da ide na nov referendum o Bregzitu.
U osnovi, zbog svega toga, čak i ako Velika Britanija dobije produženje procedure za napuštanje EU, neizvesno je da li politički sistem ima načina da promeni kurs, tim pre jer je ustavna situacija u Velikoj Britaniji toliko konfuzna.
– Tako je pitanje napuštanja EU pokazalo ustavnu nezrelost Ujedinjenog Kraljevstva. Ovde dokle se stiglo, možda bi samo novi referendum ili poslanički izbori pomogli Velikoj Britaniji da odluči šta želi – zaključuje oksfordski profesor Elefterijadis.
