Nakon smrti kraljice Elizabete Velika Britanija dobila je kralja – Čarlsa III. Činjenica da novi monarh nije promenio ime mnoge je iznenadila.
Ne samo zato što je ovo čest slučaj kada je monarhija u pitanju, več i zato što se u istoriji britanske krune ono koje sad nosi pokazalo kao – baksuzno!
Čarls III, punim imenom Čarls Filip Artur Džordž, automatski nakon smrti majke postao je novi kralj Britanije.
Iako ovo nije zakonski propisano, mnogi istoričari su očekivali da će želeti da promeni ime i umesto Čarls uzme neko od svojih drugih zvaničnih imena – Filip, Artur ili Džordž.
Pretpostavka je bila da će se princ odlučiti da izabere ime Džordž, kako bi odao počast svom dedi i tada bi bio poznat kralj Džordž VII. To se međutim nije dogodilo i najstariji sin kraljice Elizabete biće krunisan kao Čarls III.
Zašto je ovo neobično? Zato što su Čarls I i Čarls II bili su toliko loši vladari da vekovima već nijedan monarh na ostrvu nije uzeo njihovo ime!
Jedanaest godina tiranije
Čarls I Stjuart vladao je u 17. veku. Želeo je apsolutnu vlast i mogućnost da neograničeno ratuje, pa je jedanaest godina vladao bez kontrole parlamenta uvodeći ogromne poreze stanovništvu kako bi mogao da finansira svoje vojne pohode.
Bio je toliko “omiljen” da su te godine u britanskoj istoriji poznate kao ”jedanaest godina tiranije”.
Ostao je poznat i po tome što je jedini britanski monarh koji je pogubljen od strane sopstvenog naroda. To se dogodilo 1649. a nakon njega u Britaniji je na kratko ukinuta monarhija i uspostavljena republika.
Veseli monarh
Monarhija je u Engleskoj obnovljena 1660. i tada je na presto seo Čarls II Stjuart, sin Čarlsa I. Za života su ga zvali Veseli monarh, jer je bio poznat po ljubavnicama i kao veliki hedonista.
Upravljanje državom nije ga mnogo zanimalo, pa za sobom nije ostavio zvanično potomstvo, iako je imao mnogobrojnu vanbračnu decu sa ljubavnicama.
Nasledio ga je brat, Džejms II.
