Među brojnim uzbunjivačima kojima je formalno i neformalno pružao podršku, našli su se i Robert Meklejn, prvi uzbunjivač u istoriji SAD koji je dobio spor protiv države na Vrhovnom sudu, kao i legendarni američki policajac Frenk Serpiko, o kojem je snimljen film sa Al Paćinom u glavnoj ulozi. Al Paćino ga je, kako je rekao sam gospodin Serpiko, igrao bolje nego on sebe. Tom Divajn je direktor u vodećoj američkoj nevladinoj organizaciji „Government Accountability Project“ za pružanje pravne pomoći uzbunjivačima, koja je zastupala i Edvarda Snoudena, koji je ozbiljno uzdrmao geopolitički svet i javnost sa poverljivim dokumentima o tajnim projektima nadziranja.
Koja bi po vama bila definicija uzbunjivača?
– Uzbunjivač je neko ko koristi slobodu govora da se suprotstavi zloupotrebi vlasti koja je izgubila poverenje javnosti.
Koji su rizici po uzbunjivača i na šta sve bi trebalo da budu spremni?
– Uzbunjivači kod onih kojima se suprotstavljaju izazivaju osnovni životinjski instinkt. Ljudi su životinje i kada životinje osete pretnju, žele da je unište. Uzbunjivači se suprotstavljaju zloupotrebama vlasti, tako da je počiniocima imperativ da ih upropaste, da ih na profesionalnom planu unište. Oblici pokušaja da se ljudi ućutkaju ograničeni su samo maštom. Ne prestaje da me iznenađuje kreativna snalažljivost siledžija, uradiće sve. Najčešće se dešava da otpuste uzbunjivača, ali generalno se trude da ga javno ponize, da unište njihovu reputaciju i da se postaraju da ne nađe novi posao. Pokušavaju da ga profesionalno unište i društveno izoluju. Da drugi vide šta se će se desiti i njima ukoliko otvore usta.
Da li to što ste naveli obeshrabruje neke buduće uzbunjivače?
– Kroz istoriju, uprkos represiji, ljudi su se suprotstavljali zloupotrebama moći, menjali su tok istorije. Gledam na Isusa kao na uzbunjivača protiv korumpiranih ljudi u crkvi. Martin Luter je bio protiv korupcije u katoličkoj crkvi. Galilejo Galilej i Nikola Kopernik izazvali su ustaljena verovanja, jer su bila lažna. I dobili su tretman uzbunjivača, ali su promenili tok istorije. Postoji nešto predivno i inspirativno što pokreće ljudska bića za istinom, da ne prihvate lažne činjenice, da ne žive u laži. To im izjeda dušu. Zbog toga uzbunjivači rade to što rade. Znaju da je izuzetno opasno, ali ne bi mogli da žive sa sobom ako to ne učine. To bi bio kao kancer u njihovoj duši.
Koji je bio vaš najteži slučaj?
– Uzbunjivači su učinili velika dela, npr. u SAD. Jedan naučnik iz Uprave za hranu i lekove zaustavio je prodaju leka koji je ubio 50.000 ljudi. Taj lek je bio namenjen za smanjenje bolova, a zapravo je bio ubica. Jedan uzbunjivač koji je bio u Beogradu prošle godine skoro je bez ičije pomoći sprečio reprizu 11. septembra. To je bio planirani teroristički napad, u kojem je trebalo da dođe do otmice aviona i samoubilačke misije. Mete su bili London, Pariz i Rim, čak i Kanbera u Australiji. Zahvaljujući uzbunjivačima, to je zaustavljeno.
Koliko može javno mišljenje da utiče na sistem i uzbunjivače?
– Javno mnjenje je izuzetno važno. Da bi uzbunjivači preživeli profesionalno i doneli dobrobit zejdnici, to zahteva solidarnost javnosti. Jedna od glavnih stvari kod zaštite uzbunjivača jeste da se osigura da istina izađe u javnost, da ljudi znaju šta im se radi iza leđa. To je, po mom mišljenju, ono zbog čega je postojanje Pištaljke u Srbiji veoma važno. Oni ne rade samo pravno zastupanje, ne bore se samo za jača prava, već objavljuju i istinu javnosti. Postaraju se da ne ostane tajna, a to je najvažnije od svega.
Kakvo je mišljenje javnosti u SAD o Edvardu Snoudenu i da li ono može da utiče na odluke vlasti?
– Gospodin Snouden je u Americi heroj, svima sem birokratama na vrhu vlasti čije je tajne razotkrio. Nisam optimističan za gospodina Snoudena, imao je veliki uticaj. Nešto što sam naučio jeste da je intenzitet odmazde direktno povezan s uticajem koji uzbunjivač ima. Snouden je promenio tok istorije u zaštiti prava na privatnost, protiv vladine zloupotrebe. Mislim da mu strukture moći to nikad neće oprostiti.
Sarađivali ste sa Frenkom Serpikom, američkim policajcem koji je otkrio korupciju u njujorškoj policiji. Kako gledate sada posle toliko godina na taj slučaj?
– On je skoro sam, po cenu svog života, očistio rastuću korupciju u njujorškoj policiji. Promenio je tok istorije za taj grad. On je takođe divan prijatelj uzbunjivačima. Govori na našim godišnjim konvencijama, sa mnom odlazi u Kongres i zalaže se za jaču zaštitu slobode govora za uzbunjivače. I nikada ne gubi sjaj u očima. Iako su ga pretukli, pucali na njega, izolovali ga, on i dalje ima želju za životom. Uzbunjivači su posebni ljudi.
Koliko poznati uzbunjivači kao što su Frenk Serpiko, Edvard Snouden, Čelsi Mening i njihove sudbine utiču na buduće uzbunjivače?
– Mislim da su ih inspirisali. Postoje mnogi ljudi pored Serpika, Snoudena i Roberta Meklejna. Dešava se da uzbunjivač pionir postane magnet za sve druge vrste uzbunjivača, koji su pronašli i predali svoje dokaze i informacije pionirima. Tako oni postaju glasnici, ne samo za sebe, već i za druge ljude koji su posvećeni istini, jer se strukture moći prema vama ponašaju kao da ste počinili zločin.
U EU je ove nedelje postignut dogovor o novim direktivama kojima će se garantovati visok nivo zaštite za uzbunjivače.
– Ovo je istorijska nedelja za Evropu i za uzbunjivače u svetu. U utorak je postignut dogovor koji predstavlja značajan korak EU za uzbunjivače. Ali, ono što je zanimljivo jeste da on nije toliko snažan kao Zakon o zaštiti uzbunjivača u Srbiji. Na primer, srpski zakon pokriva skoro sve – vojsku, parlamentarce, korporacije, građane, a direktiva EU pokriva samo zaposlene. Zakon u Srbiji štiti ljude koji postavljaju teška pitanja, koji istražuju osetljive stvari. Uzbunjivači imaju pravo da razgovaraju s ovlašćenim licem koje uzima i verifikuje njihove iskaze, imaju pristup dosijeu o istrazi, ovlašćena lica potom moraju da razgovaraju sa svedocima. Kada izveštaj bude gotov, uzbunjivači mogu da ga komentarišu i ocene, imaju poslednju reč. To znači da nisu skrajnuti, već su partneri u borbi protiv korupcije.
– U EU je koncentracija neverovatne moći velikih korporacija, okoštalih birokratija, i oni su ujedinjeni protiv zakona o zaštiti uzbunjivača. Pre tri godine, ljudi u parlamentu EU su nam govorili da je to nemoguće i da gubimo vreme. Ali, danas imamo dokaz da se vremena menjaju. Za godinu smo dobili zakon u EU koji je jači od prava o slobodi govora u SAD.
Koji su glavni razlozi zbog kojih je Zakon o zaštiti uzbunjivača u Srbiji jedan od boljih u svetu?
– Najvažnije je to što štiti toliki broj ljudi, ispunjava svetske standarde tereta dokazivanja. Posebno je važna privremena mera, kao zakonska zaštita uzbunjivača čijom primenom se onemogućava da uzbunjivači budu nezaposleni četiri, pet godina dok je predmet u sudskom postupku. Zakon u Srbiji predstavlja globalni zlatni standard slobode govora, koji se suprotstavlja zloupotrebi vlasti. U izradi zakona učestvovao je veliki broj relevantnih strana. U radnoj grupi za Zakon o zaštiti uzbunjivača u Srbiji učestvovali su mediji, Pištaljka je bila deo toga, radnički sindikati, Privredna komora, uzbunjivači, sudije kako bi prava bila kompatibilna sa sistemom, tužioci, Ministarstvo pravde, akteri iz svih oblasti društva. Svi oni su postigli konsenzus o ovim pravima, to nije uobičajeno. „Pištaljka” radi intenzivno na obukama, i dalje obučavaju sve sudije u državi kako bi u potpunosti razumeli ovaj zakon i zbog čega on postoji.
Obuka o primeni zakona
Projekat za odgovornu vlast u saradnji sa portalom Pištaljka organizovao je tokom prethodne nedelje dvodnevnu obuku o primeni Zakona o zaštiti uzbunjivača za predstavnike lokalnih samouprava u Srbiji. Osim novinara, pravnika i advokata portala Pištaljka, jedan od predavača je i Tom Divajn. Cilj obuke je da osposobi lokalne samouprave da na pravi način odgovore ne samo na ispunjavanje zakonskih obaveza, već i da uspostave adekvatan, efikasan i efektivan sistem upravljanja prijavama lica koji ukazuju na nepravilnosti i sumnju na korupciju.
BLIC
