List podseća da je katalog pripadao Ernandu Kolonu, vanbračnom sinu Kristifora Kolumba, koji je nameravao da ima najveću biblioteku na svetu. To je džinovska knjiga debela više od 30 centimetara, sa više od 2.000 strana.
Kolonova biblioteka, koja je imala 15.000 manuskripata, nije sačuvana u celini, već postoji samo jedna četvrtina od knjiga koje su navedene u katalogu i čuvaju se u Katedrali u Sevilji, gde se nalaze od 1552. godine.
U katalogu nisu samo naslovi knjiga, već i njihov kratak sadržaj.
“Značaj ovog kataloga nije samo u tome da se sada zna koje su knjige bilo popularne u 16. veku. već zahvaljujući rezimeima svih knjiga u ovoj bibliotecvi poznat je i njihov sadržaj”, izjavio je profesor sa Kembridža Edvard Vilson Li.
Vilson LI je nedavno napisao biografiju Ernana Kolona, koji je sakupio knjige zajedno sa svojim ocem putujući širom sveta.
Prema rečima Vilsona Lija, za ovaj katalog se znalo da je postojao, ali se verovalo da je zauvek izgubljen, što se smatralo za veliki gubitak. Manuskript je pronađen u kolekciji starih knjiga Arnija Magnusona, poznatog islandskog naučnika rođenog 1663, koji je poklonio sve svoje knjige Univerzitetu Kopenhagena 1730.
Najviše od 3.000 knjiga koje su činile Magnusonovu biblioteku knjige su na islandskom i danskom i drugim skandinavskim jezicima, a samo je 20 knjiga na španskom jeziku.
Pošto je sakupio ove knjige, Kolon je okupio tim pisaca da ih pročitaju i napišu kratke rezimee o svakoj. Oni su dugi od samo nekoliko rečenica do 30 strana, kada je reč o delima Platona i drugih antičkih filozofa.
Pošto je Kolon sakupljao sve što je bilo napisano, u biblioteci je bilo, pored naučnih i filozofskih studija, i raznih almanaha i pamfleta.
