Tokom svojih, gotovo 15 godina aktivnosti, Vikiliksa je objavio više od 10 miliona poverljivih dokumenata. Među njima većina ima veze s tajnim planovima američke vlade u obaveštajnim, bezbednosnim i ratnim programima.
Platforma koju je vodio zatvoreni Džulijan Asanž bila je avangarda u objavi tajnih podataka, toliko da su ga progonile savezne vlade Vašingtona, kao što su Švedska i Velika Britanija. Sam Asanž se 2012. godine sklonio u malu sobu u ambasadi Ekvadora u Londonu, dok mu je vlada Lenina Morena ukinula taj status. Ovde je važno podsetiti na ono što je Vikiliks objavio i zbog čega ga elita u Vašingtonu toliko mrzi, iako je samo obavljao svoj novinarski posao.
1. Arhiva Gvantanama
Godine 2007. Vikiliks je objavio hiljade dokumenata u obliku priručnika i informacija iz zatvora koji je 2002. godine stvorila Bušova administracija u zalivu Gvantanamo na Kubi. Novi zatvorski sistem je deo programa postupaka prema osobama za koje se sumnja da su teroristi.
Crveni krst je potvrdio da nisu svi zarobljenici iz Gvantanama bili teroristi, a kritike zbog funkcionisanja, odnosno mučenja, tortura, proizvoljnog pritvora, nepodizanja optužnice i držanje zatvorenika u pravnom limbu godinama, su rasle iz godine u godinu. Obama je, između ostalog, Nobelovu nagradu za mir dobio i zbog obećanja da će zatvoriti Gvantanamo, što nije učinio.
2. Avganistan i Irak
Tajne vesti o ratovima u Avganistanu i ratnim dnevnicima u Iraku objavljene su 2010. godine s gotovo 400 000 izveštaja o ratu u Iraku od 2004. do 2009. U tim dokumentima možemo pronaći sve, od vojne opreme koju američka vojska koristi do informacija o vojnim ciljevima i ubijenim civilima, kao i o zlostavljanju i mučenju ratnih zarobljenika.
3. Kejblgejt i američka diplomatija
U 2010. Vikiliks je objavio milione diplomatskih nota napisanih između 1966. i 2010. Najvažnije detalje su objavili mnogi međunarodni mediji, a objave su otkrivale stavove diplomatskih vođa Vašingtona, uključujući Henrija Kisindžera, kao i upute njihovim diplomatama da špijuniraju strane političare. Ovaj deo objave Vikiliksa poznat je i kao Kejblgejt, a dokumenti potvrđuju šalu: “Zašto nema državnog udara u Sjedinjenim Državama? Zato što tamo ne postoji američka ambasada.”
4. Kolateralna ubistva, napad helikoptera Apač na civile u Bagdadu
Arhiva koju je Čelsi Maning 2010. dao Vikiliksu je na svetlo dana objavljena kao videozapis pod naslovom Kolateralna ubistva, koji pokazuje kako američka vojska puca iz helikoptera Apač na civilne ciljeve u glavnom gradu Iraka u Bagdadu, uključujući novinara Rojtersa, koji pada na zemlju.
5. Stratfor dokumenti
Između 2012. i 2013. je više od 5 miliona poruka elektronske pošte procurelo iz američke obaveštajne kompanije Stratfor. Globalne obaveštajne datoteke objavile su brojne dokumente u kojima koji se objašnjavaju pojedinosti o unutrašnjoj mreži masovnog nadzora u Sjedinjenim Američkim Državama koje je sprovodila NSA, kao i o tajnim operacijama koje je Vašington sproveo u Siriji između 2004. i 2011.
Takođe su se otkrile veze između obaveštajnih službi i američke bezbednosne zajednice i nekih kompanija koje deluju kao nevladine organizacije, a koje služe eliti.
6. TPP, TTIP i TISA
Od 2013. do 2016. godine Vikiliks je objavio dokumente u kojima se navodi kako je američka vlada tajno pregovarala o sporazumima o slobodnoj trgovini poznatim kao Trans-Pacific Partnership (TPP), Transatlantic Trade and Investment Partnership (TTIP) i Trade in Services Agreement (TISA).
Pre pojavljivanja Donalda Trampa Vašington je imao strategiju da nad novim ekonomskim i pravnim sistemom uspostavi hegemoniju u kojoj bi se, gotovo u čitavom svetu, teško kršila čak i građanska prava, a sve na temelju sporazuma koji nikada nisu bili objavljeni.
Istina o njima se saznala tek nakon objave Vikiliksa, što je izazvalo talas nezadovoljstva u zemljama koje su učestvovale u tajnim pregovorima sa Vašingtonom i multinacionalnim korporacijama.
7. Otkrića o vezama banaka, Bele kuće i vojne industrije
Od svog osnivanja 2006. Godine Vikiliks je objavio nekoliko nestandardnih datoteka multinacionalnih korporacija koje sadrže tajne podatke, kao što su bile posledice izlivanja toksina u Obali Slonovače u energetskoj kompaniji Trafigura, čime je pogođeno oko 100 000 ljudi. Tada je otkriveno da su engleski mediji bili saučesnici u skrivanju takvih događaja.
Osim toga, otkrivene su ofšor aktivnosti švajarske banke Julius Bär Group i njene veze s Belom kućom i vojno-industrijskim kompleksom japanske kompanije Sony. Dakle, na meti Asanža su se našle vlade, ali i finansijske institucije i velike multinacionalne i vojne korporacije.
8. Globalna špijunaža kao geopolitičko oružje, slušali Angelu Merkel, Ban ki Muna…
U 2016. godini se saznalo da Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) špijunira telefone nemačke kancelarke Angele Merkel i bivšeg glavnog sekretara UN-a Ban Ki Muna. Otkrivene su beleške italijanske diplomatije iz kojih se saznalo da su bivši premijer Silvio Berluskoni i njegov izraelski kolega Bendžamin Netanjahu razgovarali o Barakku Obami.
U toj objavi se otkriva da su bili špijunirani ministri komunikacije Evropske unije i Japana, kako bi detaljno saznali njihove sporazume, kako bi se izbeglo “uplitanje Sjedinjenih Država” u međunarodne odnose, a sve s jednom svrhom: prikupiti podatke kako bi ih koristili za vlastite interese geopolitičke moći na globalnom nivou.
9. Pad Hilari Klinton, sabotirala Bernija Sandersa
Godine 2016. Vikiliks je objavio oko 44 000 poruka elektronske pošte, otkrivajući kampanju sabotaže protiv kandidature Bernija Sandersa u stranci koju je morala predstavljati Hilari Klinton. S druge strane, 30 000 od tih poruka pripada Hlari Klinton ili ih je ona poslala, tokom njenog mandata kao Obamine državne sekretarke.
Otkrivena je njena uloga u državnom udaru u Hondurasu 2009. godine, korumpirana delatnost Fondacije Klinton na Haitiju, plan tajne intervencije u ratu u Siriji, kao i milioni dolara zarađenih davanjem uputa i lekcija bankama i američkim kompanijama. Ove informacije su dovele do poraza Hilari Klinton u trci protiv Donalda Trampa za Belu kuću. Mnogi analitičari još uvek veruju da je Tramp svakako bolja opcija.
10. Interna sajber CIA
U 2017. godini je objavljen “Vault 7”, dosad najveća zbirka dokumenata Centralne obaveštajne agencije (CIA). Možete čitati arhive o tome kako CIA ima veliki arsenal za kompjutersko hakovanje uporediv s onim kojim raspolaže NSA.
Najvažnija stvar je da izvođači i službenici agencije imaju hiljade alata koji rade sa “zlonamernim softverom, virusima, trojancima, nultim danom napada, udaljenim sistemima kontrole zlonamernih programa i pripadajućom dokumentacijom”. Ti podaci su sada u službi hakera, koji možda znaju vašu IP adresu, a sve zbog neodgovornosti sistema bezbednosti CIA-e.
Asanžovih deset smrtnih greha
Ovo je deset smrtnih grehova Džulijan Asanža samo u očima američke elite, iako je sve navedeno, ako bolje pogledamo, posao koji su trebali da odrade istraživački novinari New York Timesa ili Washington Posta.
Međutim, kako je to nemoguće očekivati, jer su američki mediji ne tako davno, tokom devedesetih, prešli u vlasništvo nekoliko velikih korporacija, koje su usko povezane s američkom vladom, sada se pravim novinarstvom moraju baviti hakeri ili nezavisni novinari, koji često i ne rade za platu i objavljuju vesti samo kako bi razbili medijsku propagandu i mrak, u koje je utonulo slobodno novinarstvo na Zapadu.
Šta reći na kraju? Džulijan Asanž je u zatvoru i čeka ga moguće izručenje Sjedinjenim Državama, a nekada najprestižnije američko priznanje u oblasti novinarstva “Pulicerovu nagradu” dobili su New York Times, Washington Post, New Yorker, Press Democrat i Reuters. Među nagrađenim listovima nalaze se, između ostalih, Sun Sentinel, Pittsburgh Post, Los Angeles Times, Advocate, Wall Street Journal i AP.
Američki mediji o hapšenju Džilijana Asanža
Pogledajmo šta su objavili vrsni američki novinari i uporedimo to s onim što je objavio Asanž. Novinari Los Angeles Timesa su nagrađeni za izveštavanje o ginekologu s Univerziteta Južna Kalifornija koji je optužen za zlostavljanje nekoliko stotina mladih žena tokom više od 25 godina. Pulicerova nagrada dodeljena je i novinarima New York Timesa koji su sproveli osamnaestomesečnu istragu o finansijama Donalda Trampa. A šta bi drugo i mogli da rade, nego da istražuju Trampa?
Novinari Reutersa Va Loun i Kjou Se Oo su nagrađeni za izveštavanje o vojsci i budističkim stanovnicima Mjanmara, odgovornim za proterivanje i ubistva Rohingja u toj zemlji. Dodeljene su i nagrade fotografima, za kategorije pisanja, drame i muzike, a posebna nagrada je dodeljena i legendarnoj pevačici soula Areti Frenklin, za neizbrisiv doprinos američkoj muzici i kulturi.
Ovo je danas novinarstvo u Sjedinjenim Državama, dok Džulijan Asanž, zbog otkrivanja istine, mora biti ućutkan, zatvoren, možda i smaknut.
