Za 20 godina, svet će izgledati potpuno drugačije, a i promene će se dešavati sve brže. Ko će biti pobednik, a ko gubitnik?
Afrika će biti na strani onih koji napreduju, zahvaljujući rapidnom rastu stanovništva, sa radnom snagom, koju će činiti mladi, obrazovaniji i bolje umreženi ljudi. Ipak, najveću revoluciju u Africi moglo bi da donese pokrivanje sve širih područja solarnim pločama, koje obezbeđuju ubedljivo najjeftiniju energiju.
I Kina će doživeti rast. Uspostavivši kontrolu nad najvećim delom globalnih sirovina, pored sopstvenog naroda, sada će moći da kontroliše i mnoge druge države, koje će se mučiti da otplate dugove.
Na strani gubitnika biće najveći deo Evrope, predviđa Robin. Finansijske službe i bankarstvo uglavnom će biti „u rukama“ veštačke inteligencije tako da će Evropa uglavnom izgubiti uticaj u svetu. Roditelji koji su nekada podsticali decu da postanu advokati i lekari, preklinjaće ih da budu dizajneri, umetnici, pa čak i glumci, tj. da se bave kreativnim poslovima, kojima roboti još nisu ovladali.
Amerika će biti na silaznoj liniji i u senci Kine – cena koju će platiti zbog zakasnelog uvođenja energije na vetar i sunce.
Isto važi i za Bliski istok, jer nikome u svetu više neće biti potrebna njihova nafta i gas.
A koje će sirovine biti važne za razvoj u budućnosti? Zbog štetnog uticaja na klimu i životnu sredinu, fosilna goriva postaju novo zabranjeno voće, plastika se izbacuje iz upotrebe, a čista voda je dragocenija nego ikad. Umesto rata za naftu, sada se vode ratovi za vodu, duž Nila, ili bilo koje druge velike reke.
Sukobi bi, na primer, mogli da izbiju zbog toga što će države najbliže moru optuživati zemlje dalje uzvodno da koriste preveliku količinu vode.
Informacije će biti ključ moći. Do 2039. kupoprodaja podataka uzimaće sve više maha, pri čemu će se odvijati uglavnom ilegalno i u tajnosti. Ceo svet će se oslanjati na podatke kao sredstvo kontrole. Neke zemlje će možda poči za primerom skandinavskih zemalja tako što će se odlučiti za gotovo potpunu transparentnost informacija, a sa ciljem da smanje opasnost od ilegalne prodaje podataka.
Istovremeno, biće sve više građana koji će se tome suprotstaviti. Pošto su im se smučili negativne posledice društvenih mreža, mogli bi da napuste sajber prostor kad god je to moguće. To bi moglo da dovede do smanjenja elektronskog otiska, pa čak i prelaska na klasičnu prepisku – pisanim putem.
