U glavnom gradu norveškog arhipelaga Svalbard prosečna temperatura iznosila je minus 7,8 stepeni Celzijusa 1900. godine, ali od tada je porasla na 3,7 stepeni Celzijusa – što je tri puta više od prosečnog rasta na globalnom nivou (oko jedan stepen Celzijusa).
Ne samo da je postalo znatno toplije, već je i mnogo vlažnije, što ugrožava bezbednost “Globalne banke biljnog semena Svalbard”. Za preživljavanje semena važni su stabilni klimatski uslovi, a najvažnije je da je suvo.
– Svalbard je od presudnog značaja za očuvanje biodiverziteta useva – kaže za CNN Mari Haga, izvršni direktor norveškog Povereničkog fonda za očuvanje biljne raznovrsnosti.
Trezor, koji je izgrađen u saradnji s fondom, otvoren je 2008, a finansirala ga je norveška vlada. Sadrži oko milion uzoraka semena, koji reprezentuju istoriju poljoprivrede dugu više od 13.000 godina.
Lokacija je izabrana iz opravdanih razloga. Sef se nalazi duboko u planini, u području koje je izloženo niskom riziku od zemljotresa i vulkanskih erupcija. Seme se čuva na temperaturi od minus 18 stepeni Celzijusa.
Posle obilnih kiša oktobra 2016, ulaz u sef je dopola poplavljen, a kasnije se voda zaledila, formiraući ogromne blokove leda.
Mada voda nije prodrla u unutrašnjost sefa, posle toga su preduzeti zahtevni radovi na zameni čeličnog ulaznog tunela vodoootpornim betonskim.
Prema rečima Ingera Hansen-Bauera, istraživača norveškog Meteorološkog instituta i urednika izveštaja o Svalbardu, nagli rast temperature u tom regionu posledica je ubrzanog zagrevanja Arktika.
