Džinovski 42,6 miliona godina stari fosil otkriven je u sedimentnim naslagama na obali Perua i iz njega se čini da je bio prilagođen za život u moru i na kopnu.
Noge sa kopitima čini se da su bile sposobne da nose težinu njegovog glomaznog tela na kopnu. Druge anatomske osobine, poput snažnog repa i „mrežastih“ stopala, ukazuju na to da se dobro snalazio u vodi.
„Kitovi su izuzetan primer evolucije. Od malih kopitara prešli su put do plavog kita kojeg imamo danas. Veoma je zanimljivo pratiti put kako su pokorili okeane“, istakao je Trevis Park, stručnjak za kitove sa Prirodnjačkog muzeja u Londonu.
Stariji i manji pretci kitova sa četiri uda već su otkrivani, ali ovaj najnoviji popunjava rupe u znanju koje su naučnici do sada imali.
„Drugi primeri iz tog perioda nisu bili potpuni. Nismo znali koliko su tačno bili adaptirani za koji vid okruženja“, objašnjava Olivije Lamber sa kraljevskog belgijskog Instituta za prirodne nauke.
Najnoviji primerak pokazuje da su rani kitovi mogli da plivaju danima, pa i nedeljama, a da i dalje budu sposobni da se kreću po kopnu.
„Uprkos tome što je mogao da pliva bez problema, i dalje je imao mala kopita na prstima. Bio je mnogo sposobniji da se kreće na kopnu od, primera radi, današnjih foka“, kaže Park.
Oštri zubi i izdužena vilica ukazuju na to da su se drevni kitovi možda hranili ribama i rakovima.
Peruvijskom fosilu fali poslednjih nekoliko pršljenova tako da nije sigurno da li je na kraju repa imao „veslo“, koje današnjim kitovima omogućava da se uprkos veličini kreću i brzinom od 50 kilometara na sat.
