Naučnici veruju da bi usled globalnog zagrevanja, odnosno zbog ubrzanog otapanja leda na Grenlandu i Antarktiku, nivo mora mogao da poraste i dvostruko više nego što se do sad pretpostavljalo, piše BBC.
Do sad se verovalo da bi do 2100. nivo mora mogao da poraste za nešto manje od jednog metra, ali po najnovijoj studiji stvarni nivo porasta mogao bi da bude i dvostruko veći, što bi moglo da rezultira raseljavanjem stotina miliona ljudi, kažu autori studije.
Pitanje porasta nivoa mora bilo je jedno od najkontroverznijih pitanja koje je 2013. pokrenuo Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC), kada je objavio svoj peti izveštaj.
IPCC je tada upozorio da bi dalje zagrevanje planete, a da se pritom ne ostvari veće smanjenje emisije gasova, do 2100. moglo da rezultira porastom globalnog nivoa mora za 52 do 98 centimetra.
Ne smanji li se emisija gasova, po najnovijoj proceni do 2100. godine će nivo svetskih mora vrlo verovatno da poraste za 62 do 238 centimetara. To bi se dogodilo u slučaju najgoreg scenarija – porasta temperature za 5 Celzijusovih stepeni.
“Povećanje nivoa mora do 2100. moglo bi dai da iznosi između 7 i 178 centimetara, ali kada otapanju alpskih glečera dodate i otapanje glečera izvan ledenih pokrivača ili kontinentalnih glečera, kao i termalnu ekspanziju mora, vrlo brzo stižete do dva metra”, kazao je organizator studije, prof. Jonathan Bamber s bristolskog univerziteta.
Zbog očekivanog porasta temperature do dva stepena Celzijusova, ledeni deo Grenlanda i dalje najviše pridonosi porastu nivoa mora, ali se u obzir moraju uzeti daleko veći delovi antarktičkih kontinentalnih glečera.
– Kada u obzir uzmete ova manje verovatna, ali ipak prihvatljiva predviđanja, možemo reći da stručnjaci misle da postoji malena, ali statistički značajna verovatnoća da će zapadni Antarktik postati vrlo nestabilan, a tome će doprineti i delovi istočnog Antarktika – kaže Bamber, a prenosi hrvatski “Jutarnji list”.
– To će se dogoditi samo u slučaju ekstremnog povećanja temperatura od 5 Celzijusovih stepeni.
Ovakav scenario bi imao katastrofalne posledice.
Izračunali su da bi u tom slučaju nestalo oko 1,79 miliona kvadratnih kilometara nastanjive površine planete, što je jednako veličini Libije. Veći deo tog područja nalazio bi se u područjima od posebnog značaja za uzgoj hrane, poput, naprimer, delte Nila, a ugroženi bi bili i veliki obalni gradovi, među kojima London, Njujork i Šangaj.
