Podvodno snimanje trebalo bi da traje oko godinu dana, a nakon ovog posla uslediće izbor izvođača za vađenje samih brodova, kažu u Evropskoj investicionoj banci (EIB) koja finansira ovaj projekat sa oko 23 miliona evra.
Direktorka kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre navodi da je reč o kompleksnom zadatku, projektu koji je sastavni deo ulaganja od 100 miliona evra u rečni saobraćaj u Srbiji među kojima su i ulaganja u luke i kargo terminale u Srbiji, pre svega u Smederevu, brodsku prevodnicu kod Đerdapa, izgradnju hidrometeoroloških stanica duž Save i Dunava…
A nadzor nad operacijom izvlačenja brodova, kako se očekuje, obavljaće Nemci.
– Dok god se flote ne izvade iz reke, brodovi ne mogu nesmetano da plove. Dunav je važan koridor za Srbiju, to je i panevropski koridor koji prolazi kroz veliki broj zemalja i jako je bitan za rečni saobraćaj u Evropi – ističe Negre.
Procedura nalaže da se u narednim mesecima prvo ugovori podvodno snimanje koje bi trajalo oko godinu dana i izda neophodan bezbednosni sertifikat.
Zatim plan je da se krene u proces izbora izvođača za vađenje brodova za šta je ostavljen rok od dve godine.
Meštani sela Prahova godinama svedoče da u vreme niskog vodostaja na Dunavu na površinu izranjaju ostaci potopljenih razarača, krstarica, broda bolnice…
Istorija beleži da su nacisti bežeći pred Crvenom armijom 1944. godine u operaciji „Dunavski vilenjak”, potopili celu Crnomorsku flotilu sa oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži nemačke crnomorske flote duž Đerdapske klisure.
Operacija je bila pokušaj proboja nacista Dunavom od Crnog mora do Beograda septembra 1944. godine, međutim, kada su stigli do Klisure, shvatili su da proboj nije moguć, pa je general Valter fon Štetner naredio potapanje kod Prahova 7. septembra, a 14. i 16/17. septembra kod Brze Palanke kod Kladova.
