Strah koji svakodnevno šire tzv. klimatski stručnjaci je na istorijskom nivou. Tinejdžeri u Americi misle da će živeti još 12 godina zbog klimatskih promena, pa uopšte ne razmišljaju o budućnosti, dok stariji nemaju ušteđen nijedan cent u bankama i penzijskim fondovima jer ne veruju u budućnost.
Ali, šta stručnjaci govore u novom izveštaju?
Analizu zastrašujućih scenarija o tome kako ljudska civilizacija, zbog klimatskih promena, može propasti u sledećim decenijama, potvrdio je i bivši australijski načelnik odbrane i visoki komandant kraljevske mornarice.
Analiza koju je objavio Breakthrough National Centre for Climate Restoration, tink-tenk iz Melburna, opisuje klimatske promene kao “kratkoročno do srednjoročno egzistencijalnu pretnju ljudskoj civilizaciji” i postavlja moguć scenario gde ćemo završiti u sledećih 30 godina, ako se ništa ne promeni, piše portal Vice.
U analizi se tvrdi da su potencijalni “ekstremno ozbiljni ishodi” pretnji vezanih za klimu često daleko verovatniji nego što se uobičajeno pretpostavlja, ali ih je gotovo nemoguće kvantifikovati zato što su “izvan ljudskih iskustava u poslednjih hiljadu godina”.
U našoj trenutnoj putanji, upozorava izveštaj, “planetarni i ljudski sistemi dosežu tačku bez povratka do sredine veka, u kojoj perspektiva, uglavnom nenastanjive Zemlje, dovodi do sloma nacija i međunarodnog poretka”.
Potrebno je “nešto slično hitnoj mobilizaciji za Drugi svetski rat”
Jedini način da se izbegnu rizici od ovog scenarija je ono što izveštaj opisuje kao “nešto slično hitnoj mobilizaciji za Drugi svetski rat”, ali ovaj put usresređeno na ubrzano stvaranje industrijskog sistema sa nultom emisijom i ponovno stvaranje bezbedne klime.
Scenario upozorava da će naše trenutno kretanje verovatno prouzrokovati najmanje tri stepena Celzijusovog globalnog zagrevanja, što može da pokrene povratne veze koje će još više pojačati zagrevanje. To bi podstaklo ubrzani kolaps ključnih ekosistema, “uključujući sistem koralnih grebena, amazonske prašume i Arktik”.
Strašne posledice
Posledice bi bile strašne. Otprilike milijardu ljudi moralo bi da se iseli zbog nepodnošljivih životnih uslova, a još dve milijarde suočile bi se sa manjkom vode. Poljoprivreda bi propala u suptropskim područjima, a proizvodnja hrane dramatično bi bila poremećena u čitavom svetu. Interna kohezija nacionalnih država poput Kine i SAD-a bila bi narušena.
– Čak i uz zagrevanje od dva stupnja Celzijusa, više od milijardu ljudi verovatno bi moralo da se preseli, a u najgorim scenarijima obim razaranja prelazi našu sposobnost procene. Velika je verovatnoća da bi došlo do kraja ljudske civilizacije – piše u izveštaju.
Autori izveštaja su Dejvid Sprat, Breakthrough-ov istraživački direktor, i Ian Danlop, bivši viši direktor Royal Dutch Shella koji je pre toga predsedavao Australijskom asocijacijom za ugalj.
U kratkom predgovoru penzionisani admiral Kris Beri, načelnik australijskih odbrambenih snaga od 1998. do 2002. i bivši zamenik komandanta australijske mornarice, hvali ovaj dokument zato što pruža “ogoljenu i nenamazanu istinu o situaciji u kojoj se nalazi naša planeta i ljudi i daje uznemirujuću sliku o realnoj mogućnosti da je ljudski život na Zemlji na putu ka izumiranju, i to na najstrašniji način”. Beri danas radi na Institutu za klimatske promene pri Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi.
Zabrinjavajući izveštaj UN-a zapravo je bio previše optimističan?
Sprat je za Vice rekao kako je ključni razlog zbog kog ne postoji razumevanje rizika to što su “mnoga saznanja, koja su iznesena pred političare, zapravo konzervativna. Budući da su rizici sada egzistencijalni, potreban je novi pristup proceni klimatskih i bezbednosnih rizika uz pomoć analize scenarija.”
U oktobru prošle godine Vice-ova platforma Motherboard je izveštavala o naučim dokazima da je sažeti izveštaj Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama za vladine funkcionere, čiji su nalazi umnogome prepoznati kao “uništavajući”, zapravo bio previše optimističan.
Najgori scenario – društveni slom i totalni haos 2050. godine
Iako Breakthroughov scenario postavlja neke konačne mogućnosti rizika, često nije moguće smisleno kvantifikovati njihovu verovatnost. Kao rezultat toga, autori naglašavaju da konvencionalni pristupi rizicima imaju tendenciju da umanjuju najgore scenarije uprkos njihovoj verovatnosti.
Spratov i Danlopov scenario za 2050. pokazuje kako je lako završiti u ubrzanom klimatskom scenariju, koji bi doveo do toga da Zemlja, za samo nekoliko decenija, postane nepogodna za život.
– Najgori scenario za 2050. nudi nam svet u društvenom slomu i totalnom haosu. Ali postoji određena prilika za hitnu i globalnu mobilizaciju resursa, u kojoj će logistička i planska iskustva nacionalnih bezbednosnih sektora imati važnu ulogu – zaključio je Sprat.
