Područje je relativno pristupačno ali slojeve koji se nalaze ispod blata i zemljanih naslaga potrebno je postupno otkrivati – radi prezervacije samog nalazišta. Što zbog lakšeg dešifrovanja, što zbog statusa kod lokalaca kojima predstavlja svetište i predmet obožavanja.
Za razliku od srodnih lokaliteta ovo se ističe raznolikošću pa eksperti ne mogu da sakriju oduševljenje. Motivi uključuju životinje, ptice, čovekolike figure i svetu geometriju pa će biti podosta posla za involvirane, prenosi BBC.
S obzirom na to da su petroglifi prilično nalik onima pronađenim širom sveta, pretpostavlja se da bi oni mogli da budu među najstarijima ikad otkrivenima, nacrtanim oko 10.000 godine pre Hrista. Ako je tome slučaj, ovo će značajno uticati na ustaljenu sliku o umetnosti u praistorijskim vremenima – ne samo da su žitelji bili slikari već su se služili i slikovnim simboličkim pismom.
Lokalitet su otkrili Sudhir Risbood i Manoj Marahte, istraživači koji su nauštrb lokalnih hramova i folklora predvideli mogućnost ranijeg izvora tradicije. Uz pomoć usmene predaje stanovništva suzili su potragu da bi na kraju pronašli ovo revolucionarno nalazište čiji se oblici rasprostiru i na minijaturnim površinama i većim dimenzijama gde se mogu da vide i iz vazduha.
Kako u Indiji znali za nosoroge i nilske konje?
– Prehodali smo hiljade kilometara. Ljudi su nam počeli da šalju fotografije i čak smo zadužili i škole da bismo sve pronašli. Učenici su pitali svoje dedove i bake, te starije ljude po selima znaju li išta o crtežima. Tako smo pribavili značajne informacije” kaže dvojac koji je zaslužan za ovo otkriće.
Koliko je obimna potraga dovoljno govori činjenica o čak 52 sela u kojima se petroglifi nalaze, a samo ih je pet bilo svesno njihovog postojanja. Pošto je Indija u pitanju, paralelno su se otkrivali crteži, lobirali političari i radila dokumentacija.
Pretpostavlja se da iza svega stoji nomadsko društvo lovaca, a ne društvo poljoprivrednika – koje bi do otkrića Gobekli Topea u Turskoj ionako bilo potpuna anomalija za navedeni vremenski kontekst.
Na slikama nema poljoprivrednih aktivnosti, ali su zato ulovljene životinje učestali motivi. Kako umetnost i dalje zavisi od viđenog, a ne od zamišljenog – otkriće ne ide van uobičajenih gabarita. Ali slike morskih pasa, kitova i kornjača ipak daju dašak unikatnosti i savremenosti.
S druge strane naučnici su potpuno zbunjeni pošto su otkriveni i nosorozi, nilski konji – životinje kojih nema u Indiji već samo u Africi.
Postoje dve dominantne opcije – ili je reč o nomadima iz Afrike ili su te životinje jednom davno bile i u Aziji. 400 petroglifa trenutno prolazi kroz dešifrovanje i biće zanimljivo videti šta dalje, naročito ako se pokaže da je ovo simboličko pismo. Onda bi novootkrivena civilizacija izlašla iz svih utanačenih okvira…
