To je mesto na jugu reke Zambezi u Africi. Danas je to područje kojim dominiraju jame soli, ali nekada je na toj lokaciji bilo ogromno jezero koje se, prema naučnicima, nalazilo u središtu postojbine naših predaka pre 200.000 godina.
Dugo su se vodili razgovori o lokaciji
Naši preci su prema otkrićima naučnika na tom mestu živeli tokom 70.000 godina, sve dok se lokalna klima nije promenila.
Potom su počeli da idu dalje na plodne zelene površine, što je dovelo do budućih migracija iz Afrike.
“Već je neko vreme jasno da se anatomski moderni čovek pojavio u Africi pre oko 200.000 godina”, rekla je profesorka Vanesa Hejes, genetičarka na Institutu za medicinska istraživanja Garvan u Australiji.
“Ono o čemu se dugo raspravljalo je tačna lokacija tog pojavljivanja i posledična disperzija naših najranijih predaka”, dodala je.
Ipak, njen zaključak izaziva skepsu kod ostalih istraživača tog područja.
Raj uz ogromno jezero
Područje o kome se govori nalazi se na severu Bocvane. Istraživači misle da su se naši preci smestili u blizini ogromnog jezera u Africi poznatog kao jezero Makgadikgadi.
“To je jako veliko područje, pružilo je odgovarajuće stanište za moderne ljude i divljač”, kaže Hejes.
Nakon što su tamo boravili 70.000 godina, ljudi su počeli da idu dalje.
Promene u klimi širom regije doveli su do talasa migracija pre 130.000 i 110.000 godina.
Prvi tadašnji migranti su otišli na severoistok, a drugi talas migranata je otišao na jugozapad, dok je treći deo populacije ostao na istom mestu sve do danas.
Odakle dolaze ovi zaključci?
Ova priča se bazira na praćenju ljudskog porodičnog stabla koriščenjem stotina uzoraka mitohondrijskog DNK od Afrikanaca.
Kombinovanjem hen etike i geologije te računarskih simulacija klimatskih modela naučnici su došli do slike kako je afrički kontinent mogao da izgleda pre 200.000 godina.
Studija je objavljena u časopisu Journal, ali je dočekana s oprezom.
Jedan naučnik tvrdi da se ne može rekonstruisati cela priča o poreklu ljudi samo od mitohondrijske DNA.
Mnoge priče razni odgovori
Druge analize su dale različite odgovore, a otkrića fosila pokazuju na poreklo u istočnoj Africi.
Profesor Kris Stringer (Chris Stringer) iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, koji nije povezan s ovom studijom, dodao je kako je evolucija Homo sapiensa bila kompleksan proces.
“Ne možete uzeti mitohondrijsku DNK i njenu distribuciju samu po sebi kako biste rekonstruisali pojedinu lokaciju za poreklo modernog čoveka”, rekao je.
“Mislim da se podaci previše rastežu jer gledate samo jedan mali deo genoma znači da vam to ne može dati celu priču o našem poreklu”, zaključio je.
Prema tome, moglo je biti mnogo prapostojbina, a ne samo jedna koju bi trebalo otkriti.
