Kineski i japanski astronomi zabeležili su u 12 veku, pre gotovo 900 godina, neobično i jako svetlo, čija svetlost je bila snažna kao ona koju reflektuje Saturn. Oni su zabeležili i gde se nalazila lokacija tog svetla, ali njegov uzrok ostao je misterija sve do sada.
Astronomi sada tvrde da su rešili ovu zagonetku staru 840 godina. Prema njihovom mišljenju, dve zvezde velike gustine sudarile su se u Mlečnom putu i formirale supernovu. Eksplozija je najverovatnije dovela do formiranja zvezde izuzetno visoke vreline, sada poznate kao Parkerova zvezda, kao i nebule, “oblaka” gasa i prašine koji se širi, pod imenom Pa 30.
Ova supernova, ili kako su je zvali kineski astronomi “gostujuća zvezda”, bila je vidljiva od 6. februara do 6. avgusta 1181. godine. Ona je jedna od samo devet supernova u našoj galaksiji koje su zabeležene kroz istoriju, navodi se u naučnoj studiji objavljenoj u časopisu “Astrofizikal džurnal leters”.
Astronomi su do sada našli ostatke svih supernova, osim ove koja je primećena 1181. godine.
Nebula Pa 30 otkrivena je 2013. godine. Naučnici su u novoj studiji izračunali koliko brzo se širi i došli do brzine od 1.100 kilometara u sekundi. Znajući tu brzinu, izračunali su da mora da bude stara oko 1.000 godina, što ju je “smestilo” u period kada su kineski i japanski astronomi uočili jarko svetlo na nebu.
Takođe, to je potvrđeno i istorijskim dokumentima, koji opisuju neobičnu svetlost i “gostujuću zvezdu” na nebu.
U tim dokumentima navedeno je da se ona nalazi između sazvežđa Čuanše i Huagai, kako su ih obeležavali kineski astronomi, što odgovara poziciji Parkerove zvezde, kaže Albert Zijlstra sa Univerziteta Mančester.
Astronomi su i ranije pretpostavljali da je Parkerova zvezda nastala spajanjem dva bela patuljka, zvezde ekstremne gustine koje su potrošile svoje nuklearno gorivo. Takvo spajanje dovodi do nastanka relativno retke vrste supernove.
Supernova iz 1181. imala je upravo karakteristike te retke vrste, kaže Zijlstra. Imajući to u vidu, kao i druge informacije, vreme nastanka, njeno trajanje, Zijlstra kaže da se može zaključiti kako su Parkerova zvezda i nebula Pa 30 upravo ostaci te supernove iz 1181. godine, prenosi “Lajvsajens”.
