Reč je o liku visokom puna 4.2 kilometra, nacrtanom na izolovanom platou u Južnoj Australiji. Njega najčešće opisuju kao aboridžinskog lovca koji u ruci nosi woomeru – štap za bacanje. Nazvan je Čovek iz Marea po obližnjem gradu, a radi se o jednom od najvećih crteža napravljenih na zemlji.
Ali još uvek je potpuna mistenrija ko ga je napravio, i zašto. Ranije ovog nedelje australski biynismen Dik Smit ponudio je 5.000 australijskih dolara (3.700 američkih) nagrade za bilo kakvu informaciju o poreklu umetnine. “Kako je tako nešto moglo ostati tajna toliko godina?”, rekao je australijskim medijima.
Čovek iz Marrea fascinira mnoge ljude od kada je otkriven u pustinji oko 700 km severno od grada Adelaide. Povećao je popularnost turističkih letova jer je jednostavno prevelik da bi ga se mogao videti sa zemlje.
Linija koja čini njegov obris duga je 28 km, a stručnjaci koji su ga proučavali, poput Fiula Tarnera, kažu da su uvereni da je njegov kreator, ili kreatori, “profesionalci”, koji su verojatno koristili GPS tehnologiju.
“Ko god da je radio konture činio je to pomoću bambusovih štapića postavljanih na međusobnoj udaljenosti od 10 metara”, rekao je Tarner. “Ako nemate tačne koordinate, nemate pojma da li nu stojite na nožnom prstu leve noge ili na laktu. S obzirom na to da se u to vreme GPS tehnologija tek počinjala da razvija, radi se o apsolutno neverovatnom dostignuću.”
Tokom godina pojavilo se nekoliko teorija o autorima. Pilot Trevor Rajt, prvi koji je ugledao Čoveka iz Marea 26. juna 1998. kaže kako ga je primetio potpuno slučajno.
Teorija je nastala jer je nakon otkrića “čoveka iz Marea” štampi stiglo par saopštenja koji su ovo delo predstavili kao “najveće svetsko umetničko delo”.
Saopštenja su bila napisala engleskim koji je najviše podsećao na američki engleski.
Neki sumnjaju da se radilo o američkim umetnicima jer su faksovi koristili pisanje i reference karakteristične za SAD. Uz to, na lokaciji je pronađena i ploča s američkom zastavom i pet olimpijskih prstenova. Ali drugi su tvrdili da su to namjerno postavljeni pogrešni tragovi, te da su pravi tvorci lokalni umetnici, ili čak pripadnici australijske vojske.
Narod Arabana tradicionalni je vlasnik zemlje na kojoj je nacrtan Čovek iz Marea. Upravnica Aboridžanske korporacije Arabana Lorejn Merik kaže da je njegovo pojavljivanje 1998. u prvom trenu uznemirilo neke Aboridžine koji su to smatrali obeščašćenjem njihove zemlje, te da su mišljenja trenutno “pomešana”.
Čovek iz Marea je tokom vremena izbledeo, pa ga je lokalno stanovništvo, uz odobrenje naroda Arabana, restauriralo pomoću mašina 2016. godine.
