Prvu vezu između gradnje najviših zgrada i ekonomske krize ustanovio je 1999. ekonomista Endrju Lorens, na osnovu podataka koje je sakupljao 13 godina.
Istorija pokazuje još od doba “Kule vavilonske” taman kada se kule dovrše, sledi kazna u obliku velike ekonomske krize.
Izgradnja visokih kula, kao odraz ljudske arogancije, potiče još iz biblijskih vremena i gradnje Kule vavilonske, “kojoj će vrh biti do neba”. Za ovu oholost ljudi su kažnjeni ratovima, raseljavanjem na sve strane sveta, i međusobnim nerazumevanjem.
U čast te analogije, novinari su neobjašnjivu vezu između solitera i velikih ekonomskih kriza koje slede posle izgradnje, nazvali “prokletstvo Kule vavilonske”.
Do 1970. nijedna zemlja na svetu nije imala neboder viši od njujorškog. Tek je godine 1967. u Moskvi je izgrađen TV toranj Ostankino visok 540 metara, koji je do danas najviši objekat u Evropi.
Primer koji ukazuje na vezu između jakih ekonomskih rezultata i želje da se sagradi što viši neboder je Petronas Towers u Kuala Lumpuru. Završetak gradnje dva, 452 metra visoka, tornja poklopio se sa vrhuncem krize na azijskim tržištima 1998., koja je izazvala šok na tržištima širom sveta.
Na vrhuncu globalne ekonomske krize iz 2008., u Dubaiju je 2010. završen najviši toranj na svetu, Burž Khalifa, visok 828 metara.
Iako Dubai nije izvor ekonomske krize u svetu, ne treba zaboraviti da se svet promenio u protekla dve i po decenije. Globalizacija je dozvolila da investitori iz celog sveta ulože milione dolara svog kapitala u ovaj mega projekat.
Gde se danas grade najviši neboderi u svetu?
U novije vreme najviše zgrade se grade na Istoku. Najveća zgrada, skoro kilometar u nebo, biće u Saudijskoj Arabiji. (Krajem oktobra MMF je upozorio da bi Saudijska Arabija do 2020. mogla bankrotirati).
Druga najveća gradi se u Kini, Sky City, visok 838 metara, a Indija planira graditi najvišu rezidencijalnu kulu u svetu, visoku 442 metra.
Ekonomisti veruju da izgradnja skupih, visokih zgrada nije ništa drugo nego oholo, neracionalno trošenje državnog novca u vreme kada privreda cveta.
To dovodi do ekonomskih balona koji mogu puknuti u svakom trenutku. Kao po pravilu, izgradnja visokih nebodera poklapa se s preteranim ulaganjem u infrastrukturne projekte. To opet znači da se budžet države ne troši racionalno, a posledica toga je recesija.
Prvu vezu između gradnje najviših zgrada i ekonomske krize ustanovio je 1999. ekonomist Endrju Lorens, na osnovu podataka koje je sakupljao 13 godina. Njegovu teoriju, koja je najpre bila predmet šala, posle su potvrdili i drugi ekonomisti, i sada je usvojena kao koncept “skyscraper index”.
