Kao svaki drugi sistem kapitalizam ima svoje pozitivne i negativne strane, piše Big Think i konstatuje da je kapitalizam pomogao da se gotovo milijarda ljudi širom sveta izdigne iz siromaštva u periodu između 1990. i 2010. godine.
Međutim, kao i sa svakim društveno-ekonomskim sistemom iz prošlosti, kao što je bo feudalizam, može da nastane vreme kada će revolucionarne promene učiniti takav sistem zastarelim. A to vreme je došlo za kapitalizam, barem one vrste koji nemilosrdno eksploatiše biosferu, ističe portal Big Think.
Kapitalizam bi trebalo da zameni neki složeniji sistem, a jedan razlog tome je što smo na ivici tehnološke promene zbog koje će veliki broj radnih mesta postati zastareo i suvišan već u sledećih 25 godina.
Trenutno su u razvijenim zemljama porodice srednje i radničke klase već “stisnute”, njihove plate su decenijama stagnirale dok su troškovi života neprestano rasli.
Veliko izumiranje
Danas 15% američke populacije živi ispod granice siromaštva, ako uključite decu mlađu od 18 godina, postotak se penje na čak 20%. Sva dostignuća u produktivnosti u poslednjih nekoliko decenija bila su od koristi za jedan odsto onih koji najviše zarađuju, dok su ekonomski izgledi za ogromnu većinu stagnirali ili su se pogoršavali.
Tu je i direktni uticaj na okolinu, tako da će proces šestog velikog izumiranja uskoro da počne, a nakon toga će vrlo brzo doći red i na nas(?!).
10 odsto svih životinja i biljaka nestaće sa Zemlje do 2050. godine, tvrde biolozi sa Univerziteta Lids u Velikoj Britaniji, što je preko milion vrsta. Za to su krivi ljudski postupci, koji će dovesti do onoga što se naziva antropogeni klimatski poremećaj (ACD).
Možete se slobodno da oprostite od velikih kornjača, nosoroga, slonova i gotovo svih velikih grabljivica. Postoji dobar razlog zašto je sat “Sudnjeg dana”, koji je nekada predviđao verovatnoću nuklearnog uništenja, sada na dve minute i trideset sekundi do ponoći. Približio se za pola minute još prošlog januara.
Eksploatacijska priroda korporacija
Krčenje šuma, infrastrukturni projekti, preterani ribolov, komercijalna poljoprivreda i široka upotreba fosilnih goriva zajedno “guraju” stopu izumiranja 1.000 puta brže od svih ostalih događaja u poslednjih 65 miliona godina.
Samo prekomerni ribolov trebao bi da izbriše komercijalni ribolov do 2050. godine, jer se morski eko sistem više neće moći da oporavi i obnovi.
Niko ne zna kako će to uticati na svetske ekosisteme ili ljudsku populaciju. Tri milijarde ljudi u svetu danas zavisi od ribe kao značajnom delu njihove ishrane.
Sociolog s Džejla, Džastin Farel, kaže da su korporacije koristile svoje veliko bogatstvo više od dve decenije kako bi u javnosti posejale neizvesnost o klimatskim promenama, do nivoa koji ne postoji unutar naučne zajednice.
Autori knjige “Klimatske promene, kapitalizam i korporacije” tvrde da će kompanije nastaviti da još više eksploatišu. Ovaj linearni model stalnog rasta može samo da isprazni Zemlju i iscrpi sve resurse, ne ostavljajući ništa iza sebe. Ali to nije samo uništavanje okoline. Prenaseljenost takođe igra važnu ulogu.
Prenaseljenost gradova, borbe za hranu i vodu
Do sredine veka, trebalo bi da se dogodi eksplozija gradske populacije, što će dovesti do prenaseljenosti, većeg širenja zaraznih bolesti te do još većeg opterećenja vodosnabdevanja i zdravstvene službe.
Budući da su naši gradovi katastrofalno loši u očuvanju energije, trošiće se više fosilnih goriva, a to će ubrzavati globalno otopljenje. Biće i sve više smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha.
Nivo mora raste 25% brže nego što je predviđeno 1990-ih godina, pri čemu većina ljudi na svetu živi uz obalu ili reke. Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) upozorava da će američki obalni gradovi biti svakodnevno suočeni s poplavama do 2050. godine. Dok neka mesta budu postajala vlažnija, druga će postajati sve više suva.
Danas 1,1 milijarda ljudi nema dobar pristup vodi, ali očekuje se da će taj broj porasti na dve milijarde do 2050. godine. 9,7 milijardi živeće u područjima s nestašicom vode, tvrde istraživači s MIT-a.
Nedostatak vode za navodnjavanje useva mogao bi takođe da ugrozi globalno snabdevanje hranom. Proizvodnja hrane smanjiće se za dva odsto do 2050. godine, a prinosi kukuruza i pšenice pašće za10%, tvrdi se u jednoj prognozi.
Uskršnje ostrvo i izumiranje čovečanstva
Zbog klimatskih promena, “neobuzdane potrošnje” i prenaseljenosti prof. Frenk Fenera s australijskog Nacionalnog univerziteta predviđa da će čovečanstvo da izumre u roku jednog veka.
Fener je profesor emeritus mikrobiologije, poznat po tome što pomaže u rešavanju problema malih boginja. 2010. godine rekao je da veruje da je propadanje čovečanstva nepovratno.
Fener je kao primer naveo nestanak stanovnika Uskršnjeg ostrva. Zbog naglog rasta stanovništva iskorišćeni su svi resursi ostrva, posle čega je opstanak tamošnje civilizacije bio neodrživ.
“Biće mnogo više ratova zbog hrane”, predviđa Fener. Resursi vode mogli bi da postani još jedna tačka sukoba. Kina i Indija već su se borile oko prava na vodu, a mnoštvo žarišta širom sveta moglo bi lako da zapadnu u rat.
Evolucioni biolog Džared Dajmond nazvao je poređenje između naše globalne situacije i Uskršnjeg ostrva “jezivo očiglednim.”
Fenerov kolega, profesor u penziji Stefan Bojden, je bar malo optimističniji. Prema njemu, nije problem u naučnoj sposobnosti, već u političkoj volji koja je najveća prepreka.
Postoji li rešenje?
Zajedničko vlasništvo jedna je ideja koja može da ima snažan uticaj. 70 odsto javne berze danas je u vlasništvu upravnika fondova i finansijskih institucija koje nemaju udela u područjima u kojima kompanije posluju.
U međuvremenu, kapital u takvim kompanijama kontrolise generalni direktor i nekoliko glavnih rukovodilaca.
Kad bi korporacije ili njihov kapital dospeli u ruke deoničara koji žive tamo gde te kompanije posluju, sposobnosti tih preduzeća da iskoriščavaju okolinu bila bi ograničena. Zadruge i drugi oblici kolektivnog preduzetništva takođe bi mogli da funkcionišu, ali te akcije neće biti dovoljne.
Moraćemo da se odlučimo na individualnom novou kako da usmeravamo novac. Umesto kompanija koje iskorišćavaju prirodu, kupci bi trebalo da počnu da osvrću prema konkurenciji koja se ponaša odgovorno prema prirodi. Biće potrebne mirnije demonstracije i protesti kako bi se zadržao interes za ovaj problem u javnosti. Moramo dramatično da promenimo način kojim živimo. Svi bi trebalo da recikliraju, jedu manje mesa i stvaraju kompost.
Inicijative za čistu energiju trebale bi da budu podignute na noge. Takođe, mora se rešiti problem otpada od hrane. Gotovo 800 miliona širom sveta danas pati zbog nedostatka hrane, dok se petina svetske hrane gubi bacanjem ili prejedanjem. Mora da dođe do dramatičnih promena, u suprotnom Zemlja će izgubiti mnogo, a mi bi mogli da IZGUBIMO SVE, upozorava Big Think.
