NASA je bila uključena u tajni plan “detonacije nuklearne bojeve glave na Mesecu” nakon što su tenzije Hladnog rata pretile da dostignu opasan nivo, pokazuju otkriveni dokumenti.
Poznat kao Projekat A119, program su činile Vazduhoplovne snage Sjedinjenih Država s ciljem detoniranja nuklearke na Mesecu, uz pomoć svemirske agencije. Prema dokumentima, „studija“ bi pomogla da se odgovori na neke od najvećih misterija oko planetarne astronomije i astrogeologije. Ali, vreme nije moglo biti prikladnije.
Program je počeo da se planira kada se SSSR približio SAD-u u svemirskoj trci lansiranjem Sputnika 1, 4. oktobra 1957, prvog veštačkog satelita u orbiti oko Zemlje i predsednik Ajzenhauer je bez sumnje osetio pritisak.
Projekat A119 je bio tajni program koji je razvilo američko ratno vazduhoplovstvo 1958. godine, sa namerom da detonira malu nuklearnu bojevu glavu na Mesecu kako bi se istražila sposobnost oružja u svemiru.
Otkriven izveštaj na 190 stranica iz 1959. godine kaže da je motivacija za takvu eksploziju imala naučne, vojne i političke razloge.
Izveštaj govori o mogućim efektima na mesečevoj površini od eksplozije i koliko dugo mogu da traju radioaktivne padavine
Međutim, prava namera programa A119 bila je demonstracija sile protiv Sovjetskog Saveza.
SAD su zaostajale u svemirskoj trci, a vazduhoplovne snage su želele da od eksplozije stvore oblak u obliku pečurke toliko velik da bi to bilo vidljivo golim okom na Zemlji. Na taj način su se nadali da će poboljšati moral američke javnosti.
Videli su kako Sovjeti počinju svemirsku trku lansiranjem satelita Sputnik 1957.
Program je imao malo veze sa navedenim ciljevima naučnog proučavanja.
Za njegove potrebe izabrana je mala nuklearna bojeva glava W25 sa niskim prinosom od 1,7 kilotona.
Nju bi nosila raketa ka skrivenoj strani Meseca u blizini mesečevog terminatora, radi maksimalne vidljivosti sa Zemlje.
To je značilo da bi eksplozivni oblak obasjalo Sunce i da je mogao biti vidljiv sa Zemlje, naročito iz Moskve.
Sva istraživanja pokazala su da je program tehnički izvodljiv i da bi mogao da se pokrene već 1959, ali je otkazan zbog straha od negativne reakcije javnosti i rizika za stanovništvo ukoliko bi nešto pošlo po zlu.
Takođe je postojala zabrinutost zbog uništavanja netaknutog mesečevog okruženja za buduća istraživanja i kolonizaciju Meseca.
Mogućnost detonacije na Mesecu potpuno je stavljena po strani 1967. godine, nakon što su SAD, Velika Britanija i Sovjetski Savez potpisale Sporazum o svemiru.
Sporazum zabranjuje postavljanje nuklearnog oružja u svemir.
Takođe ograničava upotrebu Meseca i svih ostalih nebeskih tela samo u miroljubive svrhe i naglašava da je taj prostor slobodan za istraživanje i upotrebu od strane svih nacija.
Ugovor ne zabranjuje vojne aktivnosti u svemiru, vojne svemirske snage ili naoružavanje svemira, s izuzetkom raspoređivanja oružja za masovno uništenje.
Webtribune.rs
