Legenda kaže da se negdje na Tibetu nalazi skrivena utopijska zemlja Šangri-la, planinska dolina u kojoj ljudi mirno žive pod vladavinom lama, u rajskoj slozi, bez policije i vojnika.
Iako danas niko sa sigurnošću ne može reći da li ovaj raj na zemlji postoji ili je samo mit, Tibetanci kažu da nas potraga za njim sprečava da pronađemo raj u sebi. Uprkos tome mnogi svetski istraživači i dalje redovno obilaze Tibetansku visoravan u nadi da će konačno pronaći ovu utopiju.
Mit o skrivenom tibetanskom raju stigao je do Evrope 1580-tih godina, kada su putnici u dvoru Mogulskog cara Akbara čuli čudesne priče o udaljenom himalajskom svetu.
Iako je priča ispričana u nekoliko budističkih tekstova i smatra se tibetanskom, dokazi ukazuju na to da je nastala u Indiji 962. godine.
U ovoj priči, Shangri-la, izvorno Šambala, je mistično kraljevstvo skriveno iza snežnih vrhova Himalaja, puno mira i sklada u kom izolovani ljudi žive u skladu sa budističkim propisima i koji se pripremaju za taj dan kada će svet biti spreman da živi u miru.
Ovde se pažljivo čuva sva mudrost čovečanstva, a stanovnici Šambale se spremaju da spasu svet i dovedu ga u zlatno doba.
Šambala je sanskritski izraz za mesto sreće, mira i umerenosti. Bez obzira na istorijske osnove, u Budizmu je postala poznata kao Čista zemlja, mitsko kraljevstvo koje se smatra jednako stvarnim i nestvarnim, fizički prisutnim na ovom svetu, ali isto tako u duhovnom filozofskom.
Kada je engleski pripovedač odlučio da radnju svoje romantične pustolovine smesti u Šambalu, i nazove je Shangri-la, nije ni slutio da će ova reč uskoro postati svetski sinonim za ‘raj na zemlji’.
Roman objavljen 1933. godine pod naslovom Lost Horizon (kasnije je objavljen na nemačkom jeziku pod naslovom Negde na Tibetu), vrlo je brzo postao hit, a istoimeni film je još više zadivio ljude, i podstakao istraživače da krenu u potragu i pronađu kraljevstvo.
Utopija na krovu sveta
Šangri-la je opisana kao manastir lame, okružen visokim planinama koji se nalazi na ‘krovu sveta’, u zabačenom i nesitraženom delu Tibeta. Do tamo se može doći samo peške, ali posetioci su retki. U manastiru živi 50 lama, a na njihovom čelu se nalazi glavni lama koji poznaje tajnu dugog života i koji može predveti budućnost. On proriče da će jednoga dana varvari ugroziti Šangri-la, zbog čega se toliko i trude da ostanu sakriveni.
Ispod manastira se pruža 20 km dugačka i 8 km široka dolina u kojoj živi i radi oko 1.000 ljudi. Zemlja je plodna, a sve što ne mogu uzgajati – kupe, i to uvek se sa trgovcima sastaju van grada kako bi sačuvali tajnu lokacije.
Istraživači kažu da, kada bi Šangri-la postojala, jednostavno bi se morala nalaziti na Tibetskoj visoravni. Ovde je zemlja okružena visokim planinskim lancima i smatra se jednim od najzabačenijih lokacija na svetu. Teško je dostupna i jako odbojna, čak i za najizdržljivije.
Tibet je još uvek uveliko neistražen, uglavnom, jer je ostao zatvoren za strance čak i u 20. veku. Samo je nekolicini Evropljana i Amerikanaca dozvoljeno da posete glavni grad Lasu, Središte Bogova, a oni su često po povratku pričali neverovatne priče i doživljaje koje nisu mogli da objasne.
Istraživali je naučnici, carevi… Hitler i Staljin
Fancuskinja Aleksandra David-Nel je imala tu sreću da 14 godina živi i u svrhu nauke proučava Tibet, a čak je i ona, iako je sve posmatrala sa pozicije naučnika, beležila čudne doživljaje.
Jednom prilikom je pisala o letećem lami: “Izgleda kao da jedva dodiruje tlo, kao gumena lopta koja dugačkim skokovima i neverovatnom brzinom leti kroz krajolik.” Njen tibetanski pratilac preklinjao ju je da ne prekida lamu, jer on na taj način meditira, a ukoliko bi ga prekinula, to bi ga moglo koštati života.
Aleksandra nije jedina sa neobičnim pričama sa Tibeta. Ruski slikar Nikolaj Roerič, koji je učestvovao u nekoliko ekspedicija ‘na krovu sveta’, naslikao je brojne slike i ispričao mnoge priče o ‘Izgubljenom raju’ Šambali.
Tokom jedne ekspedicije koja je prolazila kroz mongolski Altaj, Nikolaj je čuo i zabeležio priču jednog lame koji je tvrdio da je Šambala veliki grad u srcu Agarte, u kojem vlada kralj sveta, te da podzemni tuneli povezuju Agartu sa svim državama na Zemlji.
Šambalu je kao podzemno carstvo opisao i britanski književnik i političar Edvard Buler-Liton. Samo prema njegovoj verziji, u Šambali ne žive miroljubivi ljudi, nego Vril-ja, vlastoljubiva rasa koja kuje planove za osvajanje ‘gornjeg sveta’.
Hitler pobegao u Šambalu?!
Prema Neonacističkom verovanju, prilikom pada Trećeg rajha Hitler je pobjegao u Šambalu, a i sam znak svastike je usvojen pod uticajem mita o Šambali. Takođe se veruje da je i Josif Visarionovič Staljin organizovao razne ekspedicije koje su imale za cilj da pronađu ovu “skrivenu zemlju”.
