Donošenje uzoraka sa Marsa na Zemlju predstavlja ogroman rizik i moglo bi da izazove pandemiju „Marsovske kuge“, upozorava grupa naučnika okupljena u Međunarodnom komitetu protiv donošenja uzoraka sa Marsa (ICAMSR).
Rover NASA „Perzeverans“, koji je sleteo na Mars prošlog leta, uz podršku helikoptera „Indžinuiti“, vredno „radi“ i između ostalog prikuplja uzorke tla koje će naučnici na Zemlji detaljno proučavati.
NASA, zajedno sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA) priprema lender koji će se spustiti na Mars 2026. godine, kako bi pokupio te uzorke i vratio ih na Zemlju. To će biti prvi put da se deo Marsa nađe na Zemlji, ali pojedini naučnici strahuju da bi to moglo da donese nepoznate mikroorganizme na našu planetu.
Doktor Džilbert Levin, nekadašnji inženjer NASA, rekao je „Dejli staru“ kako postoji „realna mogućnost“ da je Crvena planeta naseljena formama života koje bi mogle, ako dospeju na Zemlju, da izazovu strašnu pandemiju protiv koje ne postoji odbrana.
„Plašim se, čak i da je moguće napraviti bezbedan kontejner za donošenje marsovskih uzoraka na Zemlju, da postoji verovatnoća od njihovog „curenja“ iz sigurnih laboratorija“, kazao je Levin.
Naučnici iz ICAMSR izrazili su sličan oprez, citirajući poznatog astrofizičara i astronoma Karla Sagana, koji je još 1973. godine u svojoj knjizi upozorio na takvu opasnost.
„Pošto je Mars sredina od velikog biološkog interesa, moguće je da na njemu ima patogena, organizama koji bi mogli, ukoliko se donesu na Zemlju, da naprave ogromnu biološku štetu, Marsovsku kugu“, napisao je Karl Sagan.
Uzroke prvo odneti na Mesec
Direktor ICAMSR Bari Digregorio predlaže da se marsovski uzorci prvo odnesu na Mesec, gde bi mikroorganizmi mogli da budu identifikovani i stavljeni u izolaciju, na takozvanoj svemirskoj stanici Mesečeva kapija. Tamo bi uzorci tla sa Marsa mogli da budu proučeni i da se naučnici uvere kako nema opasnosti od neke „Marsovske kuge“ na Zemlji.
To je jedini način da 100 odsto garantujemo zaštitu Zemljinoj biosferi“, rekao je Digregorio.
I ESA se slaže da nema neposredne potrebe da se uzorci sa Marsa donose direktno u zemaljske laboratorije.
„Ostavljanje uzoraka u Marsovoj orbiti je jedna od nekoliko alternativnih strategija koje su moguće pošto uzorci budu lansirani sa tla Marsa“, saopštila je ESA nedavno.
Međutim, samo laboratorije na Zemlji imaju dovoljno naprednu opremu kako bi sprovele sve neophodne testove koji bi mogli da ukažu na Marsovu geologiju i istoriju, što je cilj misije na Crvenoj planeti.
„Očekujemo uzorke sa Marsa kako bismo došli do novih saznanja za naredne decenije, jer ćemo ih proučavati u laboratorijama i sa aparatima koje sada ne možemo da odnesemo na tu planetu“, rekla je Lori Glejz, direktorka odseka za proučavanje planeta u NASA.
