HOBITI JOŠ UVEK HODAJU DŽUNGLAMA INDONEZIJE! Naučnik objavio knjigu i podigao veliku prašinu, a niko ne može da dokaže DA NIJE U PRAVU?!

– Dakle, postoji mogućnost da je još uvek živa – rekao je on.

Nepotrebno je reći da je ovo dramatična tvrdnja, a stručnjaci koji proučavaju H. floresiensis su skeptični.

Flores je ostrvo koje ima otprilike istu površinu kao i Konektikat i danas na njemu živi dva miliona ljudi, rekao je Džon Hoks, paleoantropolog sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu. Stanovništvo je raspoređeno po celom ostrvu, dodao je on.

– Realno gledano, ideja da postoji veliki primat koji nije primećen na ovom ostrvu i koji preživljava u populaciji koja može da se održi prilično je blizu nuli – rekao je Hoks za Live Science.

Fort to vidi drugačije. Antropološkim terenskim radom na ostrvu se bavi od 1984. godine i od tada sluša lokalne priče o malim, dlakavim, humanoidnim stvorenjima koja žive u šumi. O ovim pričama pisao je u svom istraživanju sve do 2003. godine, kada je otkrivena H. floresiensis. Tada je, rekao je za Live Science, uspostavio vezu.

– Čuo sam za ova slično mala čovekolika stvorenja u regionu zvanom Lio, za koja se govorilo da su još uvek živa, a ljudi su davali izveštaje o tome kako izgledaju  – rekao je Fort.

U jednom odlomku iz svoje nove knjige „Između majmuna i čoveka: Antropolog na tragu skrivenog hominoida“, Fort opisuje intervju sa čovekom koji kaže da je zbrisao leš stvorenja koje nije mogao biti majmun, ali to nije bio ni čovek, sa ravnom svetlom kosom po telu, dobro oblikovanim nosom i pučkom repa. Tokom godina, Fort je sakupio 30 izveštaja očevidaca o sličnim stvorenjima koja, kako je rekao, odgovaraju opisu H. floresiensis.

Priče o ovim “ljudima-majmunima” na Floresu razlikuju se od priča o Bigfutu na severozapadu Pacifika, tvrdio je Fort, jer u Severnoj Americi nikada nije bilo majmuna koji nisu ljudi. Ali u Floresu, rekao je, H. floresiensis je nesumnjivo postojao.

Koliko su dugo su postojali?

Najmlađi dokazi o hobitima koji su koristili pećinu datiraju od pre 50.000 godina, rekla je Elizabet Vič, zooarheolog u Smitsonian National Museum of Natural Histori koja proučava ovu vrstu. Savremeni ljudi se na Floresu pojavljuju tek pre 47.000 godina, rekao je Vič za Live Science, a nema dokaza da su se te dve vrste preklapale u pećini Liang Bua. U stvari, H. floresiensis nije koristila ovo mesto mnogo posle pre 60.000 godina, rekla je ona.

– Na osnovu dokaza faune, verovatno je došlo do promene životne sredine koja se dogodila pre oko 60.000 godina i koja je promenila pejzaž oko Liang Bua, što je dovelo do toga da Homo floresiensis migrira na druga mesta na ostrvu da bi se hranio u pogodnijim staništima –  rekao je Vič.

Arheolozi su 2014. otkrili još jedno nalazište na Floresu, Mata Menge, sa fosilnom mandibulom i zubima hominina koji datiraju pre oko 700.000 godina. Smatra se da su ove kosti iz daleko starije populacije H. floresiensis. Na lokalitetu je pronađeno i kameno oruđe.

Ovi nalazi sugerišu da je H. floresiensis imala dugu istoriju na Floresu (vrsta nije pronađena ni na jednom drugom ostrvu). Ali antropolozi i arheolozi nisu videli nikakve indikacije da je hobit živeo pored modernih ljudi. Moguće je da jesu, neko vreme, rekao je Tompson. I ako je tako, možda su priče u regionu Lio na Floresu veoma duboko kulturno sećanje.

Tajanstveni predak

To ne znači da H. floresiensis nije misteriozan. Dva mesta koja sadrže kosti i oruđe primata datiraju stotinama hiljada godina jedno od drugog, ostavljajući ogromnu prazninu u istoriji. Istraživači znaju da je hobit koristio kaldrmu za pravljenje oštrih kamenih ljuspica, alata nalik noževima koji su se mogli koristiti za sečenje biljaka ili mesa ili rezbarenje drugih alata od drveta, rekao je Hoks. Nije poznato da li je H. floresiensis koristio vatru ili je lovio veliki plen.

Možda je najveće pitanje o H. floresiensis odakle dolazi ova vrsta. Anatomski, “hobit” ima zube koji liče na one drugih vrsta Homo kao što su Homo erectus i Homo sapiens. Prisustvo H. floresiensis u Indoneziji pre nekih 700.000 do 800.000 godina prethodilo je dolasku H. sapiensa sa velikom razlikom.

Međutim, H. erectus je napustio Afriku pre 1,8 miliona godina i pojavio se na današnjem ostrvu Java pre H. floresiensis u fosilnom zapisu. Ovo otvara mogućnost da je hobit potekao od H. erectusa i da je možda razvio malu veličinu tela kao rezultat života na ostrvu, što je fenomen koji se naziva ostrvski patuljastost.

Anatomski dokazi sugerišu da je H. floresiensis mogao biti potomak ljudskog pretka koji je napustio Afriku pre H. erectusa, rekao je Kolard. Ako je tako, naučnici još nisu pronašli arheološke dokaze o tome ko je taj predak mogao biti ili kada je otišao. Kakva god da je priča o putovanju, mora da je bila neverovatna. Sićušni H. floresiensis ili njegovi preci nekako su uspeli da pređu kontinente i burne otvorene vode da slete na ostrvo Flores.

Populacije koje se preklapaju?

Tajming fosila koji su pronađeni sugeriše da je hobit mogao srećno da živi na Floresu dok se moderni ljudi nisu pojavili i zbrisali ga, slučajno ili ne, rekao je Hoks.

– Veoma je verovatno da su savremeni ljudi odgovorni za njegovo izumiranje – rekao je on. Ili možda postoje noviji fosili H. floresiensis koji čekaju da budu pronađeni i koji će dokazati da su se dve vrste Homo preklapale.

Poslednja decenija je bila zlatno doba za indonežansku arheologiju i međunarodnu saradnju između lokalnih naučnika i ostatka sveta, rekao je Hoks. Gotovo je izvesno da će još otkrića doći.

– Činjenica da imamo samo nekoliko lokacija koje predstavljaju skoro milion godina naseljavanja nekih od ovih mesta govori nam da postoji mnogo toga što nismo pronašli – rekao je Hoks.