Nova studija ukazuje na to da bi se dokazi o drevnom životu na Marsu mogli pronaći tek na dubini od najmanje 2 metra ispod površine.
Otkriće da je na Crvenoj planeti nekada postojao život – najverovatnije u neko vreme u dalekoj prošlosti kada je Mars bio prekriven rekama i okeanima – bilo bi jedno od najvažnijih naučnih otkrića u istoriji civilizacije.
Koliko god ga naučnici i brojni entuzijasti željno iščekuju, zasad još uvek nismo došli do takvog otkrića.
Ali prema novom NASA laboratorijskom eksperimentu, moguće je da Marsovi roveri traže na pogrešnom mestu.
Ispostavilo se da jonizirajuće zračenje iz svemira razgrađuje male molekule poput aminokiselina, od kojih su mnoge važni pokazatelji postojanja života, mnogo brže nego što se to pre smatralo.
To znači da će se najbolji znaci drevnog vanzemaljskog života na Marsu najverovatnije naći na oko dva metra ispod površine i dublje, gde bi takvi dokazi mogli da ostanu relativno zaštićeni.
“Trenutne misije rovera na Marsu kopaju do svega 5 cm ispod površine. Na tim dubinama bilo bi potrebno samo 20 miliona godina da se aminokiseline potpuno unište. Uz prisutnost perhlorata i vode taj se rok dodatno skraćuje.
Misije s plitkim otkopavanjem iz bušotina mogu da pronađu samo nedavno otkrivene izdanke, na primer nedavne mikrokratere mlađe od 10 miliona godina ili materijal izbačen iz takvih kratera”, zaključuje Alexander Pavlov iz NASA Centra za svemirske letove Godard u Grinbeltu u Marilandu.
