Pretpostavka o postojanju “devete planete”, koja se navodno nalazi negde u spoljnim delovima Sunčevog sistema, možda zapravo ne opisuje planetu, tvrdi novo istraživanje.
Umesto toga, ono što smo smatrali masivnim objektom moglo bi da bude dokaz da gravitacija ne deluje onako kako smo mislili.
Ali važno je napomenuti da nova teorija nije naišla na odobravanje svih fizičara.
Hipoteza o devetoj planeti prvi je put je predstavljena 2016. godine. Prema njoj, neobične orbite objekata u Kajperovom pojasu (iza orbite Neptuna), koji se čine kao da ih nešto udaljava od Sunca, mogu se objasniti prisutnošću devete planete koja bi mogla da bude deset puta masivnija od Zemlje.
Astronomi otada tragaju za “devetom planetom”, ali, uprkos pretraživanju gotovo polovine noćnog neba, dosad nisu otkrili ništa.
Teorija MOND
U novoj studiji istraživači predlažu drugo objašnjenje za gravitacijske anomalije opažene u spoljašnjem delu Sunčevog sistema. Prema njima, zapravo nema nikakvih anomalija već se nesrazmere mogu da reše primenom alternativnog koncepta gravitacije poznatog kao “modifikovana Njutnova dinamika” (MOND).
Drugi Njutnov zakon tvrdi da je gravitacija koja deluje na objekat obrnuto proporcionalna udaljenosti između objekta i onog koji ga privlači, što znači da gravitacija slabi kako se udaljenost između ta dva objekta povećava.
Ali MOND menja tu teoriju i sugeriše da nakon određene udaljenosti gravitaciona privlačnost raste proporcionalno s udaljenošću, što znači da snaga gravitacione privlačnosti ne opada tako brzo na većim udaljenostima.
To sugeriše da bi objekti koji orbitiraju oko većeg objekta na velikim udaljenostima, kao što su zvezda na krajevima spiralnih galaksija kao što je Mlečni put, iskusili veću gravitacionu privlačnost nego što bi bilo po drugom Njutnovom zakonu.
Alternativa tamnoj materiji
Prema MOND-u, objekti u Kajperovom pojasu zapravo su privučeni ostalim delovima naše galaksije, a ne nepoznatim planetom.
Istraživači su bili iznenađeni svojim otkrićima. Početni cilj njihovog istraživanja bilo je “isključiti” MOND kao moguće objašnjenje za “Planetu Devet”. Međutim, kada su ga primenili na problem, činilo se da on savršeno rešava problem.
“MOND je zaista dobar u objašnjavanju opservacija na galaktičkoj skali. Ali nisam očekivao da će imati primetne učinke na spoljnji Sunčev sistem”, kaže teoretski fizičar i autor studije Harsh Mathur sa Univerziteta Case Western Reserve (Ohio, SAD).
MOND je prvi put predložen 1983. kao alternativa tamnoj materiji – nevidljivim česticama nepoznatog porekla koje čine 27% sve materije u svemiru. Tamna materija je predložena kako bi se objasnio “problem nedostatne mase” koji se pojavio kada su astronomi shvatili da same zvezde i planete ne mogu objasniti opaženu gravitacionu privlačnost galaksija.
Ali MOND sugeriše da, ako se udaljeni objekti susreću s većom gravitacionom privlačnošću, tada možda nema toliko “nedostatne mase” koliko smo prvobitno mislili.
Nisu svi oduševljeni
Ipak, MOND ne može da objasni svu “nedostatnu masu” u svemiru i stoga ne može potpuno da isključi koncept tamne materije. Druga su istraživanja sugerisala da bi se za usklađivanje MOND-a s kvantnom mehanikom i relativnošću trebalo dodati nekoliko “čudnih” elemenata u postojeće teorije, a neki od tih dodataka su problematični.
Ipak nisu svi uvereni u najnoviju teoriju o devetoj planeti.
– Bio bih oduševljen idejom da je ono što smo mislili da je Planeta Devet zapravo nova fizika. Ali sumnjam da su šanse za to istinite. Verovatno je to samo obična planeta- tvrdi astronom Michael Brown s Caltecha (Kalifornija, SAD).
Inače, MOND nije jedino alternativno objašnjenje za Planetu Devet koje se pojavilo u poslednjim godinama. Neki stručnjaci čak smatraju da je hipotetički deveta planeta zapravo mini crna rupa koja privlači okolne objekte prema sebi.
