Milijarder Ilon Mask saopštio je da je njegova kompanija Neuralink po prvi put uspešno ugradila jedan od svojih bežičnih moždanih čipova u čoveka.
Prvi rezultati su otkrili obećavajuće neuronske šiljke ili nervne impulse i pacijent se dobro oporavlja, rekao je Ilon Mask.
Cilj kompanije je da poveže ljudske mozgove sa računarima i, prema njegovim rečima, on želi da pomogne u rešavanju složenih neuroloških stanja.
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je u maju dala dozvolu kompaniji Ilona Maska da testira čip na ljudima, što je prekretnica zbog ranijih borbi da dobije odobrenje.
Ovo je dalo zeleno svetlo za početak šestogodišnje studije tokom koje se robot koristi da hirurški postavlja 64 fleksibilne niti, tanje od ljudske kose, na deo mozga koji kontroliše “nameru pokreta”, navodi se u saopštenju Neuralinka.
Kompanija kaže da ove niti omogućavaju njenom eksperimentalnom implantatu – pokretnom baterijom koja se može bežično puniti – da snima i bežično prenosi moždane signale u aplikaciju koja dekodira kako osoba namerava da se kreće.
U objavi na Iksu, društvenoj mreži koju poseduje, a koja je ranije bila poznata kao Tviter, Mask je rekao da će se Neuralinkov prvi proizvod zvati Telepatija.
Kontrola uređaja mislima
Telepatija bi, kako je rekao, omogućila “kontrolu telefona ili računara, a preko njih i skoro bilo kojeg uređaja, samo razmišljanjem”.
– Prvi korisnici će biti oni koji su izgubili mogućnost upotrebe svojih udova – nastavio je on.
Pozivajući se na pokojnog britanskog naučnika koji je imao bolest motornih neurona, on je dodao: “Zamislite da je Stiven Hoking mogao da komunicira brže od brzog daktilografa. To je cilj.”
Iako učešće Maska utiče na uspešnost kompanije Neuralink, on se suočava sa rivalima, od kojih neki imaju iskustvo od dve decenije. “Blackrock Neurotech” sa sedištem u Juti ugradio je svoj prvi od mnogih interfejsa između mozga i računara 2004. godine.
“Precision Neuroscience”, koju je napravio suosnivač Neuralinka, takođe ima za cilj da pomogne ljudima sa paralizom. A njegov implantat podseća na veoma tanak komad trake koji se nalazi na površini mozga i može se ugraditi preko “kranijalnog mikro-proreza”, što je, kako kaže, mnogo jednostavnija procedura.
Postojeći uređaji su takođe dali rezultate. U dve odvojene nedavne američke naučne studije, implantati su korišćeni za praćenje moždane aktivnosti kada je osoba pokušala da govori, što je potom moglo da se dekodira kako bi im pomoglo u komunikaciji.