U Kraljevstvu to izaziva uzbuđenje dok u Briselu vlada osećaj već viđenog. Potpuno je isto bilo pre godinu dana, samo što je umesto Borisa Džonsona tu bila Tereza Mej.
Baš kao i tada, i danas su mršave šanse da sporazum prođe kroz britanski parlament. Previše poslanika ima zamerke, neki jer žele da ostanu u EU, drugi jer misle da sporazum ide na uštrb Velike Britanije koju Džonson želi dalje od Evrope nego njegova prethodnica.
Dogovor u Briselu omogućen je tako što je irski premijer predložio Džonsonu kreativno rešenje za irsko-irsku granicu. A britanski premijer je shvatio da, s obzirom na odnose snaga u Londonu, samo sa nekakvim dogovorom ima šanse za većinu u parlamentu.
Tako je Džonson načinio zaokret i zaboravio gluposti koje je do juče pričao. Ono što je dogovoreno veoma je slično takozvanom bekstopu, koji je odavno predložila EU, sa ciljem da se izbegne vidljiva granica između Republike Irske i Severne Irske.
Obe strane su načinile ustupke, doduše Britanija je načinila veće. EU je dopustila da i Severna Irska formalno napusti carinsku uniju sa EU, ali je London morao da proguta da Severna Irska zadrži ista pravila za slobodnu trgovinu kao i do sada.
Sve u svemu ovo je dobar dil za Brisel, ali istovremeno omogućava Borisu Džonsonu da trijumfalno saopšti kako će iz EU izvesti celovito Kraljevstvo, a zatim potpuno preuzeti kontrolu. To spada u propagandu oko Bregzita i manje je važno koliko u tome ima istine.
Sporazum je dakle opet na stolu. Međutim loše stoji sa podrškom britanskog parlamenta. Ako dogovor odbiju severnoirski unionisti iz stranke DUP, onda bi Džonson sa njima mogao da izgubi i nekoliko tvrdolinijaša iz sopstvenih redova.
Veliko je pitanje da li Džonson može da pridobije neke konzervativce koje je nedavno nadmeno najurio iz stranke. Opozicija je ionako, uz par izuzetaka, protiv ovakvog sporazuma.
Možda će Džonsonu, do subote za kada je predviđeno glasanje, uspeti čudo. Ako ne uspe, sve će se ponovo vratiti za sto u Briselu.
Među brojnim lažnim obećanjima Bregzita je i ono da je sve gotovo kada se napusti EU. Mnogi Britanci kažu: samo neka se konačno završi! Ali to je obmana jer tek istupanjem iz EU sve počinje.
Na jedvite jade ispregovarani prelazni period traje samo godinu dana. Ukoliko ga London ne produži, u tom periodu moraju da se razjasne svi aspekti budućih odnosa Velike Britanije i kontinenta – od avionskih letova preko dozvola za kamione i saradnje u nauci pa sve do pitanja bezbednosti.
Britancima se dakle prodaje lažni mir. Ali na posletku oni na biralištima moraju odlučiti da li vide svoju budućnost kao „Singapur na Temzi“ – sa deregulisanim finansijskim tržištem. Da li žele čisti neoliberalni anglosaksonski model ili pak evropski model privređivanja i života.
Britanci još uvek imaju šansu da izbegnu trku prema dnu u koju ih vodi Boris Džonson.
DW
