Dvadeset drugog juna 1943. godine, u devet sati ujutro, u filadelfijskom mornarickom brodogradilistu, izdana je naredba da se ukljuce četiri elektromagnetna generatora koji ce pokrenuti Vremenski‑Nulti Generator.
Magloviti, zelenkasti oblak počeo je da okružuje razarač Eldridž (USS Eldridge DE‑173). Kamere vojnih snimatelja i oči naučnika i vođa projekata nisu se odvajale od vojnog broda. Zaglušujuća buka generatora naglo se utišala. Razarač je nestao sa vidika.
Dvadeset minuta kasnije ‘Eldridž’ se ponovo pojavljuje. Posada broda je u šoku. Govore da su mogli videti jedni druge, ali ne i brod. Pojedinci govore da su padali sa palube i histerično se smejali. Nekolicina je izjavila da su na kratko videli drugu luku, Norfolk bazu, da bi se sa vraćanjem oblaka, ponovo našli u Filadelfiji.
Tri meseca kasnije, eksperiment je ponovljen. Ovaj put sa novom posadom. Razarač ubrzo nestaje. I pojavljuje se. I nestaje, ovaj put bez vidljivog razloga i paljenja generatora. Kada se ponovo pojavio, pokazalo se da je posada pretrpela strašne posledice: neki su nestali da se više nikada ne vrate, neki su dobili teške opekotine, nekolicina je završila u ludnici.
NIKOLA TESLA BIO KONSULTANT U PROJEKTU
Da se malo vratimo do našeg proslavljenog naučnika. Colorado Springs, leto 1899, Nikola Tesla (1856 ‑1943) je čuo ritmicno otkucavanje na (svom izumu) radioprijemniku za niske frekvencije. Zapisuje u svoj dnevnik: ‘Bio sam stvarno prestrašen; bilo je u tom otkucavanju nečeg mističnog, da ne kažem nadprirodnog, a ja sam bio sam u laboratoriji te noći…
Premda nisam mogao dešifrovati njihovo značenje, bio sam siguran da ti signali nisu slučajni. U meni raste osećanje da sam prvi čovek koji je čuo signale sa druge planete.’
Nikola Tesla je tokom 1930‑ih bio konsultant za američku mornaricu kroz NDRC (National Defense Research Committee). Slično kao i njegov rival Thomas Edison. Bio je angažovan na projektu broda koji bi bio elektronski nevidljiv neprijateljskim radarima.
Inicijalna faza je započeta u Čikagu 1931. Dve godine kasnije, 1933. projekat je prebačen na Princeton University (Institution for Advanced Studies). Nakon početnog uključivanja u Projekat 1931. Tesla je dve godine bio odsutan.
Na zahtev prijatelja (i američkog predsednika) Frenklina Delano Ruzvelta, ponovo se uključuje u Projekat sredinom 1930‑ih koji dobija ime ‘Project Rainbow – Projekat Duga’. Teslini specijalno dizajirani generatori i sistem radio frekvencije trebalo je da izgrade moćno elektromagnetno i radio‑frekventno polje. Za ovaj gornjepomenuti Teslin angažman može se naći uporište u vojnim arhivima.
Tesla nije hteo da se u eksperiment uključi ljudska posada
Sada sledi priča iz pera Al Bielek‑a, kontroverzne ličnosti koji piše o ovom projektu već decenijama. ‘Tesla je postao vrlo zabrinut kada je saznao da će eksperimenti uključiti posadu brodova. Protestvovao je govoreći da naučnici ne mogu ni pretpostaviti šta se može desiti sa posadom tokom eksperimenta. Tražio je više vremena za istraživanja. Ali, rečeno mu je da zaboravi na to.
Rat je počinjao. Dobio je nalog da počne sa testiranjem. I tako, jednog hladnog martovskog dana 1942. godine, započeo je prvi pravi test. Generatori su uključeni na vojnom brodu. Pokušaj dostizanja nevidljivosti. I ‑ ništa se nije desilo. Test je predstavljao promašaj.
To je dalo Tesli izgovor da napusti ‘Projekat Duga’. Deset meseci kasnije, nađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi u New York‑u.
Eksperiment Duga delimično zasnovan i na Ajnštajnovoj teoriji
Albert Ajnštajn (1879 ‑ 1955) je učestvovao u nizu projekata Instituta na Princeton‑u. Eksperiment ‘Duga’ je delimično bio zasnovan na njegovoj ‘Ujedinjenoj teoriji polja’. U svojim diskusijama sa dr. Rudolph Landenberg‑om, ekspertom u oblasti mina i torpeda, Ajnštajn je predložio upotrebu elektromagnetnih polja kao moguću zaštitu od podvodnih projektila.
Deset godina kasnije, 1915, Ajnštajn je objavio svoju ‘Generalnu teoriju relativiteta’. Po njoj, kada svetlo (koje je elektromagnetna sila), uđe u gravitaciono polje, ono se savija. Stepen savijanja zavisi od mase i brzine gravitacionog tela.
Eksperiment težio opštoj nevidljivosti
Pretočeno u projekat Duga’, htelo se postići sledeće: ujediniti ove sile i promeniti stanje jednog tela – objekta. Ako bi se uspelo stvoriti gravitaciono polje koje oscilira na elektromagnetnoj frekvenciji, onda bi sadržaj unutar polja ostao isti, ali bi se moglo uticati na pojedine objekte, brisati ih ili učiniti nevidljivim.
Oni unutar polja bi vibrirali velikom brzinom i postali nevidljivi onima izvan polja. Elektromagnetno polje vibrira frekvencijom bliskom brzini svetlosti i stvara gravitaciono polje koje sprečava gubitak mase unutar polja i pretvaranje u čistu energiju.
Jednostavnije rečeno, onemogućava objekat ili bića unutar polja da se dezintegrišu. Teorija pretočena u naučni pokušaj zaista zvuči kao naučna fantastika. Ali, pokušajmo naučno objasniti principe rada uređaja kojima smo okruženi: laser, svemirske stanice ili obični TV. Rezultat će biti isti. Na teoriju će nam um reagovati skeptično. Ali, prisustvo samih uređaja nam se čini normalno, jer smo se navikli na njih.
Ako je teoretsko objašnjenje i mogućnost za ‘nevidljivi brod’ postojala u prvoj polovini prošlog veka, onda je realizacija zavisila samo od ulaganja. A svetski rat, gubici Saveznika na moru i postojanje kritične mase naučnog kadra, opreme i finansija, dovelo je do insistiranja na uspehu ovog projekta.
Originalna ideja je bila da se američki vojni brodovi učine nevidljivim za protivničke radare ili/i učine potpuno optički nevidljivim. Način da se to postigne bio je u korišćenju ogromnog magnetskog polja oko broda koji bi uzrokovao odbijanje ili savijanje radarskih i svetlosnih talasa oko broda. Eksperiment je dao uspešne rezultate s tim da su se desile nepredviđene pojave…
Brod stvarno nestao, posada dezorjentisana i u šoku
Brod je i stvarno, nakratko, nestao i zatim se vratio. Došlo je do dematerijalizacije i teleportacije… A, to nije bila namera autora Projekta. U junu 1943. tone eksperimentalne elektronske opreme nalazile su se na ‘Eldridge’‑u: dva masivna generatora po 75 KVA, magnetni navoji, transformatori i ostali hardver koji je generisao elektromagnetna polja. Dvadeset drugog juna, u devet ujutro, generatori su uključeni, i brod je nestao na 15‑ak minuta. Na povratku, posada je bila dezorijentirana i u šoku.
Tri meseca kasnije, 28. oktobra 1943. u 17:15, izveden je finalni test sa novom posadom. Prvih nekoliko sekundi brod je, uz magličast oblak, bio jedva vidljiv. Onda potpuno nestaje.
Posada stopljena sa gvozdenom oplatom, troje preživelo?!
Pojavljuje se u Norfolk‑u, tamo nastaje uzbuna, lokalni vojni brodovi su u stanju pripravnosti. Nestaje iz Norfolk‑a, vraća se u Filadelfiju, deo posade je zauvek nestao, neki su potpuno stopljeni sa gvozdenom oplatom na palubama, deo je nepovratno izgubio razum.
Tri jedina poznata preživela učesnika Filadelfija Eksperimenta, Rainbow Project‑a, Phoenix Project‑a, Project GOD, Project Invisibility i niza drugih pod kapom Montauk Project‑a su: Al Bielek, Preston Nicholas i Duncan Cameron.
Sva trojica su se ‘odmetnula’ ispod kape vojnih i vladinih agencija i javno progovorila o kretanju kroz prostor, vreme i različite dimenzije, o bazama vanzemaljaca, teleportaciji, Atlantidi, Marsu, psihotronici, eksperimentima nad desetinama hiljada ljudi, manipulaciji nad milionima… Jasno, oni nemaju pristup vodećim medijima, naprotiv, nekoliko puta je pokušana njihova likvidacija.
S druge strane Mornarica je na učestala pitanja istraživača i novinara, uvek imala isti odgovor: ‘Nikakav “Projekat duga” niti “Filadelfija eksperiment” se nije bio izvođen tokom Drugog Svetskog rata!’
