Pre više od 11 miliona godina, neobičan majmun s nogama kao čovek i snažnim majmunolikim rukama penjao se po drveću, verovatno bežeći od grabljivaca.
To je slika koju su naučnici stvorili o novoj vrsti majmuna na osnovu fosila otkrivenih u Bavarskoj, piše Live Science.
Stvorenje je karakterisao neobično kretanje kakvo do sada nije viđeno i to je bacilo svetlo na storiju o tome kako su preci ljudi evolucijom naučili da hodaju na dve noge.
Nalazi novog istraživanja takođe mogu da daju uvid u to kako su se preci modernih velikih majmuna razvijali i kako su počeli koristiti svoje ruke za kretanje, rekli su naučnici.
Ključna osobina koja razlikuje ljude od naših najbližih živih rođaka – sadašnjih velikih majmuna, uključujući šimpanze, gorile i orangutane – je uspravno hodanje na nogama. Ovaj dvonožni stav u završnici nam je pomogao da oslobodimo ruke za upotrebu alata, a to je pomoglo čovečanstvu da se proširi širom planete. Suprotno tome, moderni veliki majmuni poseduju izdužene ruke koje koriste tokom kretanja.
Mnogo toga je nejasno o poreklu kretanja u homininima (grupi vrsta koje uključuju ljude i njihove rođake nakon što su se odvojili od roda šimpanzi) zato što su naučnicima nedostajali odgovarajući fosilni dokazi.
Prethodna istraživanja pokazuju da su ljudi evoluirali od četvoronožne životinje koja je za vreme hodanja dlanove i stopala imala na zemlji, slično živim majmunima, ili je favorizirala puštanje tela s drveća za vreme kretanja, slično modernim šimpanzama.
Majmun i hominin u jednom
Sada su naučnici otkrili nove fosile velikog majmuna s potpunim kostima udova koji su živeli tokom miocena pre otprilike 11,62 miliona godina u današnjoj Bavarskoj u Nemačkoj. Paleontolozi su imenovali vrstu Danuvius guggenmosi. “Danuvius” potiče od keltsko-rimskog rečnog boga Danuvija, a “guggenmosi” odaje počast Sigulfu Gugenmosu, koji je otkrio nalazište na kome je pronađen fosil.
A newly described species of ape, Danuvius guggenmosi, lived in modern Bavaria 11.6 million years ago, and it’s anatomy suggests it swung from branches AND walked upright, pushing back the origin of bipedal primates. By @amichelson18 https://t.co/xdjp6AV7RD
— Jay Bennett (@jaywbennett) November 6, 2019
Interesantno da je “Danuvius majmun i hominin u jednom”, rekla je za Live Science autorka Medlin Beme, paleontolog sa Univerziteta Eberhard Karls iz Nemačke.
Istraživači su procenili da je Danuvius težio između 17 i 31 kilograma. Mužjaci su bili veći od ženki, što sugeriše da je Danuvius favorizovao poligamiju, tako da su mužjaci imali više ženki, rekla je Beme.
Dok je Danuvius bio živ, područje na kojem je pronađen bilo je topao, ravan krajolik sa šumama uz vijugave reke nedaleko od rubova Alpa, rekla je Beme.
Njegovi zubi otkrili su da pripada skupini fosilnih vrsta majmuna zvanih dryopithecines za koja su neka prethodna istraživanja sugerisala da bi mogli da budu preci modernih afričkih majmuna. Gusta zubna caklina sugeriše da je Danuvius jeo tvrdu hranu, primetila je Beme.
Kako se kretao?
Lagano izdužene ruke primeraka Dunaviusa koji su otkrili naučnici, sugerišu da je mogao da visi s drveća kao i moderni veliki majmuni. Ipak, kosti njegovih prstiju nisu bile tako jake kao što bi se moglo očekivati.
Osim toga, za razliku od ostalih majmuna, poput gibona i orangutana, koji za kretanje ne koriste noge toliko koliko ruke, Danuvius je držao noge ravno i mogao je hodati uspravno dok se kretao po drveću. Danuvius je također imao velik nožni prst, što znači da je hodao na tabanima. Štaviše, imali su laktove, donji dio kičme i kosti potkolenice sličnije čoveku, rekla je Beme.
https://www.youtube.com/watch?v=uZr7Tt8Pvb0
Sve u svemu, Danuvius nije favorizovao ni ruke ni noge pri pokretu, već se čini se da ih je jednako upotrebljavao, rekli su istraživači. Beme i njene kolege predložili su da bi ova novootkrivena vrsta pokreta, koju su nazvali “penjanje produženim udovima”, mogla da bude drevni oblik kretanja i modernih velikih majmuna i ljudi.
