Kako se ova decenija bliži kraju, mnogi su ljudi sve uvereniji da smo na sigurnom putu prema paklu. Neuspeh u nastojanju da preduzmemo ozbiljne akcije za usporavanje klimatskih promena, percepcija o zaoštravanju javnih rasprava, porast broja lažnih vesti koje se s lakoćom šire i populističkih pokreta koji se suprotstavljaju stručnjacima i činjenicama, sve ovo i još mnogo toga doživljava se kao dokaz da je čovečanstvo uhvaćeno u paklenu silaznu spiralu, piše u prazničnom izdanju New Scientist.
Ali, autor ističe da su čitaoci New Scientista generalno skloni ljubavi prema naučnim dokazima i racionalnom rešavanju problema te da, verovatno već znaju da činjenice ne podržavaju baš tako crnu priču. U stvarnosti, prema većini merljivih parametara, svet postaje sve bolji, bar za ljude.
Razlozi za optimizam – nauka, tehnologija i poverenje ljudi
Dobrim delom to je zbog nauke i tehnologije koje pružaju humanistička i progresivna rešenja za probleme kao što su bolesti, glad, nedostatak pristupa čistoj vodi, obrazovanje i planiranje porodice. Za većinu ljudi, u većini mesta, život u 2020-ima biće objektivno bolji nego što je bio u 2010-ima.
Istovremeno, naše znanje o svemiru i našem mestu u njemu nastavilo je da raste. U svetu nsučnoh istraživanja, u deceniji koja sada završava, videli smo stalni tok uzbudljivih i transformativnih otkrića, od prve direktne slike crne rupe do novih otkrića o poreklu i precima čovečanstva.
Naučnici takođe razvijaju nova saznanja o tome kako naša planeta deluje kao živa celina, kako da obnavljamo živi svet i kako da pomognemo drugim vrstama da opstanu u smanjenim staništima.
U mnogim zemljama probudila se svest ljudi o uticaju koji upotreba materijala kao što je plastika ima na svet, a postoje svi razlozi da verujemo da će se taj trend napretka nastaviti. Čak i kad su u pitanju klimatske promene, koje su nesumnjivo najvažnije pitanje nadolazeće decenije, postoje razlozi za oprezni optimizam koji možemo izneti zajedno kako bismo sprečili katastrofu.
Postoje dobri razlozi zbog kojih je časopis Time nedavno švedsku klimatsku aaktivistkinju u Gretu Tunberg nazvao osobom godine.
Nema sumnje da će se oko tog problema voditi još brojne velike političke bitke. Ali zahvaljujući Greti i njoj sličnim, javno prihvatanje temelja nauke o klimatskim promenama i svest o opasnostima koje ona predstavlja u poslednje vreme su snažno porasli širom sveta, čak i u delovima koji su ranije pružali otpor, poput SAD. Čini se da se u svijetu budi svest o nužnosti radikalnijeg delovanja na ovaj i druge ozbiljne izazove u okolini.
Postoji mnogo razloga da se nadamo kako bi to moglo da bude znak sve većeg prihvatanja naučnog konsenzusa o drugim kontroverznim pitanjima, na primer o vakcinama.
Naučnici očigedno imaju veliku ulogu u tome, ali i tu postoje vrlo važni pozitivni pokazatelji kada je reč o poverenju javnosti. Šta god da ste pročitali o odbacivanju mišljenja stručnjaka u modernom dobu, anketa za anketom pokazuje ogroman nivo povjerenja javnosti u nauku i njenu sposobnost rešavanja problema.
Promene, i dobre i loše, mogu da budu brze
U ovoj priči važno je istaći da su jedno od velikih dostignuća ostvarenih u 2010-im bili novi uvidi koje smo stekli u razumevanju ljudskog ponašanja. Oni nam govore da su kognitivne pristranosti snažno usađene u našu psihologiju te da nas teraju da se usredotočimo na loše vesti, a ne na dobre, i na lokalne, a ne na globalne probleme.
Ali, oni nam takođe govore da se promena, kako pozitivna tako i negativna, može dogoditi vrlo iznenada, naizgled neočekivano. Socijalni stavovi su fluidni, ali je društvenim normama potrebno vreme da se učvrste. Ondna, kada se to dogodi, mogu se pokrenuti vrlo brzi pomaci.
Naravno, pred nama su ogromni izazovi. Postojani razvoj robotike i veštačke inteligencije prouzrokovaće određene ekonomske nesigurnosti i prestrojavanja s kojima ćemo se morati da suočimo.
Tehnologije poput izmene gena i dalje će pokretati važna moralna pitanja. Uspon Kine na svetskoj sceni – koja je krajem ove decenije postala istovremeno najveći svetski zagađivač i najveći proizvođač zelene tehnologije – nastaviće da bude izazov za zapadne norme i pretpostavke, kako u nauci tako i u geopolitici.
Obnovljena trka u svemiru čovečanstvu može najaviti novu svetlu budućnost ili stvoriti rizik da ćemo naše najgore navike izvesti u druge svetove.
2020-te biće odlučujuće godine
E da, klimatske promene, zagađenje i kolaps biološke raznolikosti… Ako ne rešimo ove ogromne probleme u narednoj deceniji, nećemo verovatno nikada, što će imati ozbiljne posledice za život na našoj planeti. Zaista, izgleda da će 2020-e biti odlučujuće za budućnost čovečanstva i prirodnog sveta.
Jedna stvar koju svi možemo da učinimo jer zajedno ulazimo u sledeću decniju, jeste odbacivanje fatalističkog pesimizma i umesto koga bi morali da prigrlimo optimizam utemeljen na činjenicama i veri u ljudsku domišljatost.
Naši postupci – ono što radimo i za šta se borimo – uvek su bili važni i nastaviće da budu i dalje.
